Sudija Apelacionog suda Miodrag Majić izjavio je danas da će ako bude usvojen predloženi nacrt izmena Ustava u oblasti pravosudja, biti nastavljen politički uticaj na pravosudje, ali samo drugačijim kanalima.
Majić je za regionalnu TV N1 rekao da je osnovna primedba Evrope bila prisustvo ministar pravde i predstavnika Skupštine Srbije u Visokom savetu sudstva jer je to bio direktan vidljiv formalni kanal mogućeg uticaja prilikom izbora sudija.
Prema predlogu izmene Ustava, menja se sastav i broj članova u Visokom savetu sudstva. Majić je rekao da su dve vidljive promene kad je reč o tome – Savet će imati manji broj članova, 10 umesto 11 koji se koristi kod tela koja odlučuju da bi se lakše postizala većina, kao i to da će sudija biti manje.
„Biće ih pet u odnosu na sedam koliko ih je bilo ranije, a da će drugu polovinu činiti takozvani istaknuti pravnici koje će birati Narodna Skupština. Termin ‘istaknuti pravnik’ višestruko se u našem životu pokazao kao termin koji praktično da nema značenje. Nažalost, nemamo mi ni veliki broj onog što bi zaista bilo istaknuti pravnici, ali se to više zloupotrebljava, može se tu staviti svašta“, ocenio je Majić.
Prema njegovim rečima, najveća opasnost je da će se „upravo preko tih ljudi, za čiji izbor nema preteranih kriterijuma, vršiti čak možda i intenzivniji pritisak na sudstvo“.
„Ovakvo rešenje, paradoksalno, ne isključuje ni mogućnost prisustva ministra pravde. Dovoljno će biti, primera radi, da skupštinska većina kaže da je neki budući ili sadašnji ministar istaknuti pravnik i da ponovo vidimo i tu figuru u Visokom savetu sudstva“, naveo je Majić.
On je dodao da je, suprotno najavama, „drugoj polovini“ data i veća snaga kod glasanja.
„Predsednik Visokog saveta biraće se iz redova ‘istaknutih pravnika’, a u slučaju podele glasova biće dovoljno da je petoro članova glasalo za odluku, ako je medju njima i predsednik“, objasnio je Majić.
Majić je kazao da je druga krupna novina to da je Pravosudna akademija uneta kao obavezni uslov za izbor sudija.
Prema njegovom mišljenju, Pravosudna akademija u dosadašnjem radu nije pokazala da zavredjuje tako važnu ulogu i najbolje bi rešenje bilo utvrditi jasne kriterijume za izbor sudija, kao i obezbediti javan razgovor sa kandidatima.
Majić se nada da predlog koji je iznet neće biti i konačna verzija, ali da se ipak boji da će u najvećem delu postati konačni tekst.
„Verzija može biti bolja kad sazri svest da ideja slobodnog pravosuđa nije tu zbog Brisela već zbog potrebe društva“, kazao je Majić.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com