Ovako Balkan trenira za EU

Zemlje Balkana su odmah po okončanju ratova pokušale da kroz razne regionalne organizacije uspostave dobre odnose. Tako treniraju za ulazak u EU, koji je postao potpuno neizvestan.

Mali ili balkanski Šengen, koji su lideri Srbije, Severne Makedonije i Albanije oformili, inicijativa je koja podrazumeva više konkretnih mera, a koje će unutar prostora tri zemlje regiona obezbediti punu slobodu kretanja robe, ljudi, usluga i kapitala, što je jedna od temeljnih vrednosti Evropske unije.

Ovo nije jedina regionalna inicijativa na Balkanu, ali je verovatno najkonkretnija sa dobrim izgledima da se sa prakse prenese i na teren.

Balkanski zaokret 
Koliko zapravo regionalnih inicijativa ima na Balkanu, kakav je njihov efekat i koja je uloga? Da li su oni zamena za ono što je EU u celini?

Dr Dragan Đukanović, predsednik Centra za spoljnu politiku, kaže da od okončanja rata u Bosni i Hercegovini pa na ovamo imamo osnovanih oko 60 regionalnih inicijativa raznog karaktera, koje se u nekim segmentima i preklapaju.

„Sve one su na neki način osnovane sa ciljem da bi se odnosi u postkonfliktnom regionu stabilizovali. Možemo reći da je 2008. godine transformacijom Pakta za stabilnost u jugoistočnoj Evropi u Savez za regionalnu saradnju napravljen značajan zaokret, tako da sada ova organizacija predstavlja neku vrstu krovne organizacije, koja zajedno sa Procesom saradnje u jugoistočnoj Evropi predstavlja, da kažem, vodeći forum za regionalnu saradnju“, objašnjava naš sagovornik.
Po Đukanovićevom mišljenju, cilj svih ovih organizacija je da se na neki način smire napetosti koje postoje u regionu, to jest da se stvori povoljniji ambijent gde će na multilateralnom planu države međusobno sarađivati.

Pokazna vežba
„Do sada te organizacije nisu bile zamena za punopravno članstvo u EU. One sada na neki način predstavljaju predvorje za ulazak u EU. Dakle, u ovom se segmentu države Zapadnog Balkana na određeni način vežbaju za buduće punopravno članstvo u EU“ ističe dr Đukanović.

Naš sagovornik veruje da u ovom momentu EU ima svoje i to veoma teške probleme i da zato proširenje nije na nekom značajnom mestu. Ujedno dr Đukanović veruje da ostaviti Balkan mimo tog konteksta može da stvori bezbednosni vakuum i problem, koji bi EU dodatno opteretio.

Regionalna saradnja, piše na sajtu Spoljnih poslova Republike Srbije predstavlja jedan od spoljnopolitičkih prioriteta naše države, zbog čega Srbija pridaje poseban značaj razvoju saradnje sa zemljama regiona, kao osnovi za održanje i povećanje stabilnosti i promovisanje sveukupne dobrosusedske saradnje. Stalan napredak i produbljivanje regionalne saradnje, posebno kroz regionalne inicijative, doprinosi i integraciji ovog dela Evrope u Evropsku uniju.

Redosled poteza
Regionalna saradnja unapređuje bilateralne odnose između država-članica, ubrzava evropske integracione procese u regionu JIE i stvara uslove za ekonomski napredak i poboljšanje životnog standarda stanovništva, navodi se na sajtu na kome je nabrojano 14 regionalnih organizacija čiji smo članovi:

Proces saradnje u jugoistočnoj Evropi (SEECP), Centralnoevropska inicijativa (CEI), Jadransko-jonska inicijativa (AII), Međunarodna komisija za sliv reke Save (ISRBC), Regionalna inicijativa za migracije, azil i raseljena lica (MARRI), Centralnoevropska zona slobodne trgovine (CEFTA), Regionalni savet za saradnju (RCC) , Brdo-Brioni proces, Strategija Evropske unije za Dunavski region (EUSDR), Strategija Evropske unije za Jadransko-jonski region (EUSAIR), Berlinski proces, Višegradska grupa (V4), Centar za sprovođenje zakona u JIE (SELEC), Regionalna kancelarija za saradnju mladih.

(Sputnjik)

Napišite komentar