U trendu

Pogledi na medijske scene Srbije i Kosova

Više od dve decenije nakon kratkotrajnog ali krvavog rata na Kosovu i dalje traje politički spor oko pravnog statusa te pokrajine, ali način na koji novinari sa jedne i druge strane sagledavaju svoj status i položaj medija se toliko razlikuje da je teško i poverovati da su nekada radili u jedinstvenom medijskom sistemu.

Njuz direktor televizije N1 Igor Božić je za agenciju Beta rekao da je medijska scena izuzetno polarizovana, odnosno da mali deo medija svoj posao rade profesionalno, dok je većina medija propagandno sredstvo u službi vladajuće stranke.

S druge strane, predsednik Asocijacije novinara Kosova Džemailj Redža smatra da Kosovo stoji relativno dobro po pitanju slobode medija, naročito ako se uporedi sa regionom, iako će uvek biti pokušaja raznih interesnih grupa i politike da utiču na slobodu medija.

„Smatram da je najveći broj medija uspeo da se suprotstavi ovakvim vrstama napada, kako bi sačuvali svoju nezavisnost i zadržali slobodu medija na nivou“, rekao je Redža agenciji Beta.

Božić je naveo da N1 oseća neke pritiske zbog praćenja situacije na Kosovu, naročito u centralnoj Srbiji, dok ekipa koja radi u Prištini nema takvu vrstu pritisaka jer se program te televizije ne vidi na Kosovu.

„Pritisci na N1 kada izveštava sa Kosova su veoma frekventni… Kada god radimo neku priču koja podrazumeva da se vidi i albanska strana, uvek dobijamo pežorativne odrednice da radimo za ‘šiptare’, da smo mi njihovi lobisti, da protežiramo njihovu politiku. To je potpuno suprotno realnosti i na neki način se zapravo vidi i podela u društvu i u vladajućoj većini koja je vrlo isključiva i koja očekuje da mediji zapravo treba da sprovode politiku vlade zemlje, a ne da izveštavaju o onome što je realnost, a ona podrazumeva da postoji i druga strana medalje“, rekao je Božić.

Redža navodi da su pritisci različiti, jer je svaka vlada zainteresovana da kontroliše, koliko može, ono što mediji objavljuju ali da na Kosovu postoji dobra organizovanost i solidarnost novinara po tom pitanju.

„Uvek kada se nešto dogodi, bilo da se radi o pritisku, uceni ili pretnji prema novinarima alarmira se zajednica (novinara). Brane jedni druge i alarmira se veliko medjunarodno prisustvo koje imamo ovde“, rekao je Redža i dodao da je ranije bilo i pritisaka finansijske prirode, jer su vladine i institucionalne reklame u manjem obimu izlazile u onim medijima koji su imali nezavisnu uredjivačku politiku.

Što se tiče interesovanja javnosti za dogadjaje u drugoj zajednici, Redža smatra da su mediji na Kosovu i dalje u velikoj meri podeljeni po etničkoj osnovi i da, uglavnom, prate agendu odredjene nacionalnosti.

„Ima izveštavanja i postoje pokušaji, doduše nedovoljni, da se vidi svakodnevica i druge strane. Nažalost, izveštavanje ostaje na politickim temama, ali sam kao predsednik Asocijacije zainteresovan da unapredim saradnju, da se vidi svakodnevica druge strane“, naveo je on.

Božić je ocenio da publika u centralnoj Srbiji ne zna mnogo o tome kakav je realan život na Kosovu, pre svega jer većina ljudi ne smatra Kosovo nezavisnom državom.

„Kada smo imali priče koje su na neki način pokazivale da postoji neka vrsta suživota izmedju Albanaca i Srba koji žive u enklavama onda se vidi da to nije sve onako kako politika predstavlja i dolazimo do situacije da publika onda to doživljava kao nekakvu vrstu propagande, zato što imaju predrasudu o tome da ti ljudi mogu da žive zajedno“, rekao je on.

Njuz direktor N1 televizije smatra da je interesovanje publike uokvireno dnevno – političkim aktivnostima problema Kosova, koji nisu rešeni 22 godine nakon sukoba.

Božić je, medjutim, ocenio da postoji prostor za izveštavanje i o nepolitičkim temama, odnosno o pitanjima koja se tiču oblasti ekonomije, kulture ili sporta.

„Aktuelni politički akteri insistiraju na tome da su teme upravo te koje oni nameću. S druge strane, mi smo imali nekoliko reportaža o životu Srba u enklavama povodom desetogodišnjice od proglašenja nezavisnosti. To je bilo dobro prihvaćeno ovde“, rekao je on.

Redža je naveo da ima vrlo malo izveštavanja o drugoj zajednici i da ono uglavnom dolazi iz medjunarodnih medija.

„Izveštaja o albansko-srpsko saradnji i suživotu ima u medjunarodnim medijima, ali ne koliko bi trebalo i u lokalnim medijima. Takvo izveštavanje u lokalnim medijima često dobija političku i etničku konotaciju koja šalje poruku koju ne šalje novinar dok radi  priču o svakodnevnom životu“, rekao je on.

Redža je rekao da Kanal 10, na kojem radi, nema angažovanog novinara iz srpske, ali ni iz drugih zajednica, i da njih uglavnom ima isključivo na Javnom servisu, odnosno na Radio-televiziji Kosova.

„Nemam saznanja o razlozima zbog kojih rukovodstva drugih medija nisu ponekad probali da imaju ljude iz različitih zajednica. Naravno, bez sumnje, jezik je jedna od barijera, pošto jedna televizija kao ova naša emituje program samo na albanskom jeziku“, rekao je Redža.

Božić navodi da dopisnica N1 iz Prištine Zana Cimili nije srpske nacionalnosti, iako govori srpski jezik, ali da je publika navikla na nju zbog toga što radi nepristrasno i izveštava izbalansirano od samog početka.

„Zana je imala i pretnje na društvenim mrežama zato što je izveštavala za N1 i zbog toga kako je izveštavala. To su bile brutalne pretnje, čak je jedna ušla i u sudski postupak, jer je bila direktna pretnja smrću i to sudski postupak organa Srbije. Još uvek nemamo epilog toga iako je prošlo više od dve godine, ali to pokazuje koja je vrsta netrpeljivosti prema nezavisnom i profesionalnom novinarstvu“, naveo je Božić.

On  je naveo da se N1 zalaže da i predstavnici drugih zajednica budu njeni izveštači.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.