Poverenik: Živimo naučnu fantastiku, velika odgovornost na zaštiti podataka (VIDEO)

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović ocenio je danas da je život u modernom svetu, kada se gleda oblast zaštite podataka, postao ono što je nekada bila naučna fantastika i uporedio ga sa knjigom Džordža Orvela „1984“.

„Došli smo do toga da živimo život iz nekadašnje naučne fantastike, gde je fantastika postala realnost. Da živimo život u okruženju ‘Velikog brata’, da živimo život ubrzane digitalizacije, razvoja veštačke inteligencije, robotizacije i sličnog“, rekao je Marinović.

On je na panelu u Skupštini Beograda, povodom Dana zaštite podataka o ličnosti, ocenio „terminator više nije lik iz knjiga i filmova“, kao i da ih „ima sve više u svetu“.

„Onih koji nam obradjuju podatke, veštačke inteligencije koja nam to radi. Sa svim dobrim, ali i lošim stranama koje to nosi“, kazao je Marinović.

Poverenik je istakao da je danas velika odgovornost na državnim organima i onima koji osmišljavaju politike u oblasti zaštite podataka o ličnosti.

„Naravno, najveća je na organu koji je nadležan da prati zaštitu podataka o ličnosti i da se stara o njoj i da prati primenu zakona i da vrši inspekciju i druge nadzore, a to je Poverenik. A mi moramo, za sada nemamo, ali rastemo, pojačati kapacitete“, kazao je Marinović i dodao da je za vreme njegovog mandata broj zaposlenih povećan sa 94 na 129.

On je istakao da će, nakon što je ta institucija dobila nova ovlašćenja izmenama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, broj ljudi, način i organizacija rada morati da se „drastično menjaju“.

Direktorka misije Agencije SAD za medjunarodni razvoj (USAID) u Srbiji Suzan Fric istakla je da su zaštita podataka i privatnost danas postali važniji nego ikad.

„Državne institucije moraju da sprovode Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, ali gradjani takodje moraju da razumeju svoja prava i da znaju koji podaci se prikupljaju, kako se prikupljaju i čuvaju, zašto su podaci potrebni i kakva su prava gradjana kada je u pitanju obrada tih podataka“, rekla je Fric.

Istakla je da gradjani moraju da budu informisani o potencijalnim rizicima u slučaju nestručnog rukovanja njihovim ličnim podacima.

Šef misije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) u Srbiji Jan Bratu naglasio je da je zaštita podataka o ličnosti oblast od rastuće važnosti, ne samo zbog tehnološkog napretka, već i zbog neophodnosti razvijanja svesti o zaštiti ličnih podataka kao osnovnog ljudskog prava.

„Važnost ove oblasti je sve veća i veća. Privatnost je osnovno ljudsko pravo i ono je prepoznato kao takvo u univerzalnoj deklaraciji ljudskih prava i medjunarodnim ugovorima o ličnim i civilnim pravima“, kazao je Bratu.

Ocenio je da Srbija ima odredjene napretke u toj oblasti i pozdravio to što je Vlada Srbije intenzivirala rad na zaštiti podataka.

„Poštovanje ljudskih prava je preduslov za bezbednost na svim nivoima gradjana i uključuje pravo na zaštitu ličnih podataka. Zakon o zaštiti podataka o ličnosti je čvrst temelj, ali nije i ne treba da bude vidjen kao krajnji domet u zaštiti podataka gradjana“, izjavio je Bratu.

Naglasio je da je neophodno opštu javnost informisati o toj temi i samom zakonu kroz različite obrazovne programe.

Zamenica Poverenika Sanja Unković ocenila je da Srbija i dalje ne može da se pohvali situacijom u oblasti zaštite podataka o ličnosti, jer su kroz rad shvatili da još uvek rukovaoci i obveznici tog zakona „nisu najbolje razumeli svoje obaveze, niti su gradjani najbolje razumeli koja prava imaju po tom zakonu“.

„Poverenik, ceo naš tim, radi vredno i mi smo ogroman broj obuka 2021. godine održali. Sada se radi nova sistematizacija u službi poverenika i jedan od novih sektora koji će biti uveden je Sektor za edukaciju i sertifikaciju i ovaj sektor baviće se analizom potreba, ne samo naših zaposlenih, već i svih drugih subjekata koji su u obavezi da primenjuju naš zakon“, kazala je Unković.

Prema njenim rečima, služba poverenika primila je u 2021. godini 3.366 predmeta, od čega je 3.261 predmet rešen.

Sektor za nadzor je okončao 303 postupka nadzora, od čega je 161 nadzor bio redovan, a 143 vanredna.

Sektor za zaštitu prava lica i prenos podataka rešio je 209 pritužbi, dok je Sektor za harmonizaciju dao 707 mišljenja rukovaocima o pravilnim primenama zakona u obe oblasti, 52 mišljenja na nacrte zakona zatražene od organa vlasti, 39 mišljenja na druge opšte akte i 482 obrazložena mišljenja sa primenom Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.