Priština oprobava već viđeni recept „etničkog trovanja“

U Centru za brojanje glasova CIK-a u Prištini prekinut je proces brojanja glasova koji su stigli iz Srbije, jer su, kako se navodi, članovi komisije dobili alergiju na koži posle kontakta s kovertama.
Vest su preneli i američki mediji, a „Vašington post“ tvrdi da su neki zvaničnici CIK-a odvedeni u bolnicu sa zdravstvenim problemima nakon otvaranja pet glasačkih paketa iz Srbije. Povodom te situacije oglasio se i takozvani kosovski predsednik Hašim Tači, koji je pozvao nadležne prištinske institucije da profesionalno istraže taj slučaj.

Predsednik Odbora Skupštine Srbije za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun kaže da smo do sada navikli na razne provokacije i budalaštine od strane Albanaca, od prekrajanja činjenica i istorije do optuživanja Beograda i srpskog naroda za sve i svašta, ali je ovo prevršilo svaku meru. Ovaj metod je već viđen 1990. godine kada su navodno nekakvim prahom otrovana albanska deca u školi koja je u to vreme bila mešovita. Dijagnoza da su ta deca zaista otrovana nije potvrđena, ali je to poslužilo Albancima da u narednim danima kamionima dovoze svu albansku decu pred kliniku i prave haos. To je bila uvertira u etiketiranje Srba kao zločinaca i glavnih krivaca na Balkanu i operacija koja je dugo pripremana.

Opasne malverzacije
„Ovo u stvari pokazuje prave namere Albanaca. Oni ne žele nastavak razgovora sa Beogradom, niti Srbe na Kosovu i Metohiji, a ponajmanje vode računa o izbornoj volji srpskog naroda i očigledno da na sve načine pokušavaju da prekroje rezultate izbora kada je u putanju volja srpskog naroda. Oni pripremaju teren za donošenje jednostranih odluka koje bi bile pogubne po interese Srba“, ističe Drecun.
Novinska agencija Asošijeted pres tvrdi da je čak 26 osoba CIK-a u Prištini prijavilo da je otrovano posle otvaranja koverti sa glasovima koji su poštom stigli iz Srbije. Lekari Hitne medicinske pomoći kažu da su svi pacijenti imali svrab i crvenilo kože. Predstavnici prištinskih institucija saopštili su da se očekuje završetak ispitivanja uzoraka koverti uzetih u Centru za brojanje glasova CIK-a. Rezultati će, kako navode, biti objavljeni zajedno sa mišljenjem međunarodnih stručnjaka. Predstavnici Srpske liste ocenili su da je reč o manipulacijama glasačkim listićima.

Drecun tvrdi da Albanci u Prištini žele da eliminišu Srpsku listu, jer bi ih omela u njihovim namerama što dovodi do samo jednog zaključka — da planiraju „neke opasne stvari“ koje će ugroziti opstanak Srba na Kosmetu.

„Zato sada žele da stvore situaciju u kojoj će imati nekog navodnog srpskog predstavnika u institucijama koji će podržavati sve ono što Albanci žele. Zato po svaku cenu žele da eliminišu Srpsku listu, čak da je proglase terorističkom organizacijom. A ova smešna situacija sa selektivnim trovanjem, u kojem se koristi neki agens koji deluje po nacionalnosti, gde se samo Albanci truju, a ostali ne, spada u domen humorističkog ili horor filma. U isto vreme ukazuje na opasne namere Albanaca u narednom periodu“, ocenjuje Drecun.
„Trovanje“ iz 1990.

Sličan slučaj „etničkog trovanja“ desio se u proleće 1990. godine, a počeo je kada je u Infektivnu kliniku u Prištini dovedeno devetoro albanske dece iz jedne srednje škole. Za njih se tvrdilo da su bili izloženi toksičnim supstancama.

Primio ih je i pregledao profesor doktor Radoslav Katanić, tada asistent na Medicinskom fakultetu u Prištini. Prema njegovom sećanju, te večeri, tokom dežurstva, albanski nastavnik biologije je doveo devetoro učenika iz škole, uz tvrdnju da se osećaju loše, povraćaju i gube svest… Sa njima su u pratnji bila još dvojica mlađih muškaraca, koji se nisu predstavili, ali su pomno pratili šta se dešava na prijemnom odeljenju bolnice. Svu decu je profesor Katanić lično pregledao i nije našao nikakvu infektivnu bolest. Za to vreme učenicu su ležali na prijemnom odeljenju, grčili se i pravili bolne grimase.

Njihovi pratioci su izjavili da su u učionici našli neki žuti prašak koji su deca navodno udisala. Katanić tvrdi da su sva deca bila svesna i potpuno urednog kliničkog nalaza. Posle pregleda jedan deo te dece poslat je na Interno odeljenje, a drugi na Neuropsihijatriju, na dodatne preglede i konsultacije. Nekoliko sati kasnije na Infektivnu kliniku je došlo desetak policajaca, koji su se raspitivali o deci koja su dovedena, uzeli izjave i otišli.
Sledećeg dana počele su da se oglašavaju sirene automobila, čule su se pesme i galama. To je trajalo neko vreme, a onda su u kamionima i traktorima sa prikolicama, privatnim vozilima, autobusima, kombijima počeli da dovoze na hiljade dece sa celog Kosova i Metohije na Infektivnu kliniku i Medicinski fakultet u Prištini. Dok su se kolone vozila kretale ka bolničkom centru na ulicama su se okupljali kosovski Albanci koji su im mahali i pozdravljali ih.

Recept za budućnost
Veoma brzo ispred bolnice su se našli zapadni mediji, pre svih Si-En-En i Bi-Bi-Si, koji u svojim izveštajima pak nisu nudili objašnjenje kako to da su se otrovala samo albanska, ali ne i deca srpske nacionalnosti.

Ako je 1990. godina bila probni balon da se Srbi okrive, sve ostalo što se desilo imalo je mnogo teže posledice. Podsetimo se nekih. Vilijam Voker je početkom 1999. godine, bez validnih dokaza, proglasio da se u Račku dogodio masakr nad albanskim civilima, što je poslužilo kao povod za bombardovanje SRJ.

Povod za pogrom 2004. godine na Kosmetu bilo je davljenje trojice dečaka u selu Čabra u opštini Zubin Potok, za šta su okrivljeni Srbi. Prema verziji događaja koju su plasirali kosovski Albanci, četvorica dečaka su 16. marta 2004. godine, bežeći od pasa i dece iz susednog srpskog sela Zupče, upali u reku Ibar. Trojica su se udavili, a samo jedan je uspeo da se domogne obale. U kasnijim istragama UNMIK policije utvrđeno je da su ti navodi bili netačni.
Ne treba zaboraviti ni štrajk u „Trepči“ 1988. godine, koji je usledio pošto je Srbija ukinula autonomiju Autonomne Pokrajine Kosova i Metohije. Štrajkači su brzo stekli podršku u Hrvatskoj i Sloveniji. Hospitalizovano je 180 rudara koji su navodno štrajkovali glađu.

(Sputnjik)

Napišite komentar