Šta poručuje Vašington kad izvuče slučaj Bitići iz fioke

Kada neko upire prstom u nekoga za kog nije dokazano da je odgovoran za slučaj Bitići, kao što upire Vašington u Gorana Radosavljevića Gurija, onda to ne doprinosi pravnom razrešenju ovog slučaja, nego ga još više komplikuje, smatra Milovan Drecun.

Američke vlasti su zabranile ulaz u SAD bivšem komandantu srpske Žandarmerije Goranu Radosavljeviću Guriju zbog umešanosti u, kako su naveli, „grubo kršenje ljudskih prava“. U daljem saopštenju Stejt departmenta se navodi da protiv Radosavljevića postoje kredibilni dokazi da je umešan u ubistvo braće Bitići, trojice Amerikanaca albanskog porekla u Srbiji, posle rata na Kosovu 1999. godine.

Da li slučajno ili ne, čini se da slučaj Bitići Amerika izvlači iz fioke samo kada želi nešto indirektno da poruči Srbiji?

Milovan Drecun, predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju u Skupštini Srbije, kaže da je činjenica da se Amerika svuda u svetu ponaša tako što maksimalno štiti svoje državljane.

„Slučaj braće Bitići je interesantan, jer su oni kao dobrovoljci bili pripadnici paravojne formacije ’Atlantska brigada‘, koja je iz Albanije napala našu državu 1999. godine. Dakle, nisu došli turistički, već da ubijaju, bili su teroristi i samim tim izvan zakona“, podseća Drecun.

On dodaje da ono što se dalje sa njima desilo, to jest njihovo ubistvo bez suđenja, jeste zločin, ali je, smatra on, i dosta „izlobirana stvar“ od strane njihove porodice.

„To se nametnulo kao politički problem u odnosima Beograda i Vašingtona. Priče ko je odgovoran za to što se desilo nisu dokazane. Čak je i za priču da će naše Tužilaštvo za ratne zločine pod bivšim rukovodstvom rešiti taj problem, a zbog toga im je produžen mandat, ispalo da su samo prazna obećanja“, primećuje naš sagovornik.

Drecun kaže da sada kada neko upire prstom u nekoga, kao što je slučaj sa Goranom Radosavljevićem Gurijem, onda je pitanje da li vi to znate pouzdano ili je sve „rekla-kazala“.

„Dakle, ne može se upirati prst na nekoga i ne mogu se sprovoditi sankcije prema njemu dok se to ne dokaže sudskim putem. Nažalost, mislim da ovaj potez Stejt departmenta ne doprinosi pravnom razrešenju ovog slučaja, nego ga još više komplikuje“, mišljenja je naš sagovornik.

Drecun smatra da je vrlo neodgovorno baratati polučinjenicama, kako ljudi sa strane, tako i od strane pojedinaca u zemlji.

Ukoliko se utvrdi da Guri nije odgovoran za oni što tvrde, oni bi morali da odgovaraju, jer lažno optužuju čoveka, zaključuje Drecun.

Predsednik privremenih kosovskih institucija Hašim Tači braću Bitići proglasio je „nacionalnim herojima Kosova“. U junu ove godine Odbor za spoljne poslove američkog Predstavničkog doma je usvojio Rezoluciju o ubistvu braće Bitići — Ilija, Mehmeta i Agrona. Kasnije je to učinio i Kongres. Ovaj slučaj je jedan od prioriteta bilateralnih odnosa Srbije i SAD, ali i dugogodišnja prepreka u odnosima dveju zemalja. Braća Bitići, američki državljani, uhapšeni su krajem juna 1999. godine zbog ilegalnog ulaska u tadašnju SR Jugoslaviju, zbog čega ih je sud u Prokuplju osudio na 15 dana zatvora.

Četiri dana pre isteka kazne izvedeni su iz zatvora, odvedeni u Petrovo Selo u istočnoj Srbiji, gde su 9. jula ubijeni. Njihova tela nađena su 2001. godine u jednoj od dve masovne grobnice u tom mestu, nedaleko od nastavnog centra za obuku antiterorističkih jedinica MUP-a Srbije. Za njihovo ubistvo nije niko optužen, a dvojica policajaca, kojima se sudilo zbog optužbi za protivpravno lišenje slobode braće Bitići, pravosnažno su oslobođeni 2013. godine.

(Sputnjik)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.