Štampa na nemačkom o protestima u Srbiji: Bes koji odlazi u prazno
Najveći problem najnovijih protesta u srpskim gradovima je što nema predvodnika ni jedinstvenih zahteva i što je opozicija nesposobna da pomogne demonstrantima, piše štampa na nemačkom jeziku.
Nemačka agencija Dpa piše da su ljudi u Srbiji juče izašli na ulice peti dan zaredom , ali da je pred parlamentom bilo „svega 500 do 1.000 ljudi“, prenosi Dojče vele.
„Demonstranti su se rasporedili po osam kolovoznih traka pred zgradom, po trotoarima i u obližnjem parku. Protesti su bili mirniji nego prethodnih dana. I u drugim srpskim gradovima bilo je okupljanja“, navodi Dpa.
Švajcarski tabloid Blik kao najveći problem protesta izdvaja što „nema jedinstvenih zahteva niti glasnogovornika“.
„Posmatrači navode da se sve više čuju parole i pesme o Kosovu, da je sve više ikona i religijskih simbola. Nacionalisti prebacuju predsedniku Aleksandru Vučiću izdaju, jer je posle nemačko-francuskog posredovanja pristao na nove razgovore sa Kosovom“, navodi Blik.
List dodaje da „nedostatak zajedničkih zahteva olakšava srpskim vlastima da demonizuju demonstrante“.
„Vlasti tvrde da su protesti ‘pokušaj puča’ i ishod tobožnjeg rovarenja stranih sila koje nisu precizno definisane“, piše Blik.
Ciriški list Noje cirher cajtung (NZZ) u obimnom članku u nedeljnom izdanju ocenjuje Vučićevo ponašanje tokom pandemije.
„Lutao je izmedju uloge zabrinutog oca i zastrašujućeg despota. Narod mu već dugo ne veruje jer zna da politički interesi odredjuju poteze. Pa i kada je u pitanju objavljeni broj novozaraženih“, piše NZZ.
Autorka navodi da su „nezaposlenost i siromaštvo za Srbe daleko važnije teme od demokratije“.
„Plate su niske, penzije još niže. U toj situaciji čovek ne razmišlja da li opozicija uspeva nešto da kaže u parlamentu u Beogradu, već pre razmišlja o tome da li će ove sedmice imati novca za prašak za veš. Tu ljude slabo zanima da li su skoro svi mediji glajhšaltovani i da li šire vladajuću propagandu. Umesto toga, bore se sa činjenicom da su kao konobari ili sobarice ostali bez posla usled korona krize“, piše NZZ.
Ugledni ciriški list dodaje da je to vodilo protestima, jer je mnogima „jasno da bi ih novo zatvaranje koštalo egzistencije“.
„Suočen sa besom ulice, Vučić je napravio zaokret. Kada je povukao odluku o zabrani kretanja, prebacio je odgovornost na premijerku Anu Brnabić iako svako zna da on odlučuje. Takvim političkim teatrom zapravo pušta maglu nesigurnosti“, stoji u tekstu.
NZZ navodi da „autoritarnom sistemu ne želi da se potčini tek tanki sloj obrazovanih ljudi iz većih gradova“, da su na ulicama sada mahom ljudi izmedju 18 i 25 godina „koji imaju još mnogo snage i još mnogo života pred sobom“, ali „ne uspevaju da preliju ogorčenje u političke zahteve, izmedju ostalog, jer je opozicija nesposobna da im pomogne“.
„Roditelji ovih bundžija su pak odavno iscrpljeni i nespremni da ustanu. Oni koji su se 2000. borili za demokratizaciju društva, odustali su. U Beogradu žive kao u mehuru, bez kontakta sa ljudima sa sela koji glasaju za Vučića i čiji svet i brige ne razumeju. Zarobljeni su u autoritarnom sistemu koji njihova deca žele da dignu u vazduh. Ali ni ovaj put ne deluje da će ustanak biti uspešan“, dodaje NZZ.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.