U trendu

Zajednička konferencija za novinare Vučića, Kovačevskog i Rame u Briselu

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas u Briselu, posle samita lidera EU i Zapadnog Balkana, da nije došlo do napretka u evrointegracijama regiona i izrazio nadu da će se situacija promeniti do kraja godine.

Na zajedničkoj konferenciji za novinare sa liderima Albanije i Severne Makedonije, Edijem Ramom i Dimitrom Kovačevskim, Vučić je rekao da te dve zemlje danas nisu dobile datum za otvaranje pristupnih pregovora sa EU, a da Bosna i Hercegovina nije dobila status kandidata za članstvo u Uniji.

„Danas su Edi i Dimitar više isfrustrirani nego ja, ali nadam se da do septembra situacija može da se promeni. Razumeo sam da će naše evropske kolege uložiti napore da se to desi, a mi ćemo uložiti napore da sprovedemo reforme u vladavini prava i drugim oblastima. Nadam se da ćemo u decembru svi biti bolje raspoloženi“, kazao je Vučić.

Rama se nadovezao, rekavši da „nije nikakva tajna“ da je njemu više stalo do EU nego Vučiću, jer su Albanci „religiozno privrženi“ Uniji koja, sa druge strane, nije u stanju da reši problem zastoja u evrointegracijama regiona.

Vučić je izrazio zahvalnost predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen i evropskom komesaru za proširenje Oliveru Varhejiju, za koje je rekao da su podržali region na evropskom putu, ali je dodao da su mnoge države članice EU kritikovale Srbiju zbog odnosa prema ruskom ratu u Ukrajini.

„I Edi i Dimitar su bili veoma fer prema Srbiji, pokazali su poštovanje prema Srbiji. Ali video sam da su hrvatski mediji već tokom samita objavili da se vrši ogroman pritisak na Vučića zbog odnosa prema Rusiji“, naveo je predsednik Srbije.

On je kazao da je Srbija danas pružila „veliku podršku“ otvaranju pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom, „kao i mnoge druge zemlje, ali da se opet nije ništa dogodilo“.

„Ovo što se desilo Severnoj Makedoniji uopšte nije fer. Naši prijatelji iz Skoplja i Tirane su zaslužili da dobiju otvaranje pregovora sa EU. To je neophodnost jer su obe zemlje uradile sve što je trebalo da ispune za otvaranje pregovora“, naveo je.

Vučić je izrazio nezadovoljstvo što je, kako je rekao, u prethodna četiri meseca (od početka ruske invazije na Ukrajine) „u evropskim medijima objavljeno 2.629 članaka o Srbiji, kako ugrožava ceo region, kako ugrožava mir u BiH i na Kosovu, i onda se nije ništa desilo“.

„Moje pitanje je da li ste videli da se iko izvinio od tih medija za te dezinformacije koje su plasirali narodima EU“, dodao je Vučić.

On je rekao i da je Srbija podržala inicijativu francuskog predsednika Emanuela Makrona za stvaranje Evropske političkje zajednice.

„To je jedini način da nas evropske kolege čuju, da budemo saslušani i da shvatimo način na koji oni razmišljaju“, kazao je Vučić.

On je ponovio da inicijativa Otvoreni Balkan nije bila ideja ruskog predsednika Vladimira Putina, već isključivo lidera Srbije, Albanije i Severne Makedonije.

Kovačevski: Proširenje EU na Zapadni Balkan je ulaganje u bezbednost Unije

Premijer Severne Makedonije Dimitar Kovačevski izjavio je danas nakon sastanka lidera EU i zemalja Zapadnog Balkana u Briselu da u kontekstu agresije Rusije na Ukrajinu proširenje EU na Zapadni Balkan treba posmatrati kao ulaganje u bezbednost EU.

„Ruska agresija na Ukrajinu je pretnja za sve zemlje u regionu i u tom kontekstu proširenje EU na Zapadni Balkan treba posmatrati kao neophodnost, ali i ulaganje u bezbednost EU“, rekao je Kovačevski.

On je izrazio nezadovoljstvo Severne Makedonije dinamikom procesa pristupanja od početka pregovora.

U vezi sa vetom Bugarske na početak pregovora sa Severnom Makedonijom, Kovačevski je rekao da je njegova zemlja kandidat blizu 18 godina i da je situacija sa vetom „udarac za kredibilitet EU“.

„Ono što se sada desilo je ozbiljan problem i ozbiljan udarac za kredibilitet EU… Severna Makedonija i Albanija, ali i region, ne mogu da ostanu zaglavljeni u ovoj situaciji zato što jedna država odbija da se koordiniše i otvori nam evropski put“, naveo je Kovačevski.

On je dodao da postupak Bugarske samo otvara prostor za „određene treće strane“ i da je to „izuzetno važno sa geostrateške tačke gledišta“.

Kovačevski je rekao da je vreme za EU da ispuni svoja obećanja pre nego što da nova.

On je dodao da će Severna Makedonija tražiti čvrste garancije i od Bugarske i od EU da Bugarska neće postavljati nove uslove u okviru pregovora i bilateralnom protokolu, koji još nije usklađen.

Kovačevski je naveo da inicijativa Otvoreni Balkan nije zamena za Evropsku uniju.

Rama: Nije samo Bugarska problem, već umor EU od proširenja

Premijer Albanije Edi Rama danas je u Briselu, posle samita lidera EU i Zapadnog Balkana, izrazio razočaranje odnosom Unije prema evrointegracijama regiona, navodeći da nije samo Bugarska problem, već to što se EU umorila od proširenja.

Na zajedničkoj konferenciji za medije sa liderima Srbije i Severne Makedonije, Rama je rekao da Severna Makedonija čeka 17 godina na otvaranje pregovora sa EU o članstvu, a Albanija osam godina.

„Od jedne zajedničke vizije i zajednice, EU je postala instrument za pojedinačne članice da stopiraju nešto. Priča sa Bugarskom je sramota. Jedna država nameće nešto svoje, a ostalih 26 ne mogu da urade ništa o tome. Ima dosta navoda da je (predsednik Rusije Vladimir) Putin bolestan, ali ne mogu da kažem da ova kuća ovde deluje zdravo“, naveo je Rama.

On je apelovao na lidere EU „da ne ubijaju veru“ Albanaca u evropsku budućnost, navodeći da će njegova zemlja ostati na evropskom putu u uverenju da će postati deo EU.

Rama je izrazio žaljenje i što EU još nije liberalizovala vizni režim za građane Kosova.

„Građani Kosova su u vreme diktature u Jugoslaviji mogli slobodno da se kreću. Otkad su oslobođeni, njihovi oslobodioci ih drže kao taoce“, rekao je Rama.

Albanski premijer je ponovio da EU treba da ima razumevanja za Srbiju i da nije dobro da zahteva od Beograda da se pridruži svim sankcijama koje je uvela Rusiji.

Rama je kazao da je u Srbiji „realnost potpuno drugačija“ i da je na sastanku sa evropskim liderima „pokušao da objasni“ da 80 odsto građana Srbije podržava ruskog predsednika Putina.

„Srbija je, protivno svim očekivanjima, tri puta podržala zapadne rezolucije, čak je i glasala za izbacivanje Rusije iz Saveta UN za ljudska prava. Shvatam zahtev da se traži još više od Srbije, ali ne vidim zašto bi se išlo do tih limita. Srbija nije u poziciji da tako brzo prihvati sve sankcije Rusiji, i to može da dovede do kontraefekata“, naveo je Rama.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar