Albanija zahteva da se spreči da kriza u Makedoniji postane medjunacionalna

Albanija je danas upozorila na „pokušaje da se politička kriza pretvori u medjunacionalnu“ u susednoj Makedoniji.

Makedonski predsednik, desničar Đorđe Ivanov odbio je da dopusti da socijaldemokrata Zoran Zaev formira koalicionu vladu sa strankama albanske manjine, uz obrazloženje da će njihove pretenzije ugroziti nacionalno jedinstvo, objašnjava AFP.

Kao i svake večeri, hiljade demonstranata, većinom bliskih desnici Nikole Gruevskog (VMRO-DPMNE), i večeras su, 18. dan uzastopno, na ulicama makedonskih gradova, uključujući Skoplje, da bi se suprotstavile formiranju takve vlade, iako za nju postoji poslanička većina.

Oni posebno osudjuju želju da albanski postane službeni jezik u celoj zemlji sa 2,1 miliona ljudi, od čega je 20 do 25 odsto Albanaca. To odbijanje su osudili i opozicija, i Evropa i Sjedinjene Američke Države.

Predsednik Albanije Bujar Nišani se danas sastao sa svojim makedonskim kolegom tokom međunarodnog foruma u Bakuu. On je izjavio da „pokušaji da se politička kriza pretvori u medjunacionalnu krizu što bi moglo imati teške posledice za sve“.

Makedonska opozicija sumnja da je vodja desnice Nikola Gruevski, koji čvrstom rukom vlada od 2006. godine, primećuje AFP, želi da političkoj namerno krizi da karakter medjunacionalne, da bi se održao na vlasti.

VMRO-DPMNE „podsticanjem mržnje i netrpeljivosti želi zaštiti bogatstvo stešeno kriminalnom aktivnošću“, ocenila je SDSM i pozvala tu stranku da, „ukoliko želi unitarnu, suverenu državu, treba da podrži mirnu predaju vlasti“.

Medjunacionalna pitanja u Makedoniji su izgledala rešena od Ohridskog sporazuma 2001. godine, kada su, posle višemesečnjih nemira koji su odneli izmedju 100 i 200 života, sporazumom odobrena veća prava za albansku manjinu.

Ali, decembarski izbori, organizovani pod pokroviteljstvom Evropske unije, „prete da probude demone“, ukazuje AFP.

Od 2015. godine, politički život se sveo na svadju i optužbe za korupciju i nezakonito prisluškivanje, između opozicije i vladajuće desnice. Podeljene albanske političke formacije su do nedavno bile gledaoci tog čisto političkog dvoboja, ocenjuje francuska agencija.

Ali je mala razlika u glasovima između VMRO-DPMNE i SDSM (Socijal demokratska unija) na decembarskim izborima pružila se Albancima kao mogućnost da presude, a pre svega da se ujedine, posebno posle nekoliko sastanaka u Tirani, što se smatra intervencijom Albanije, i što je izazvalo optužbe makedonske desnice o mešanju Tirane.

U saopštenju objavljenom u četvrtak u Skoplju, predsednik Ivanov je rekao da „takvo mešanje u unutrašnje poslove Makedonije predstavlja negativan primer (…) koji ohrabruje sprovodjenje nacionalističkih ideja i raspaljuje tenzije“.

„Moramo da smanjimo tenzije i da koristimo mudru retoriku“, dodao je on.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.