U trendu

Bes u Podgorici: Berane preseliti u Srbiju!

Komentari pristalica DPS-a i takozvanih „dukljana“ na portalima i društvenim mrežama u Crnoj Gori nakon potvrđene pobjede opozicije u Beranama, ponovo su na svjetlo dana izneli dubok stepen društvene netrpeljivosti i netolerancije koju godinama unazad podupire režim u Podgorici.

Nakon predizbornih poruka Đukanovića da samo pobjeda DPS-a može „vratiti Berane Crnoj Gori“, pristalice vladajuće partije na društvenim mrežama svoj bijes zbog ponovne pobjede opozicije iskalile su porukama da „Berane treba pripojiti Srbiji“, stanovnike tog grada preseliti u „Kruševac“, „Čačak“ ili „Niš“, uz već tipične poruke da oni koji „ne vole svoju državu (Crnu Goru) mogu slobodno da pređu granicu“, i da su u pitanju „plaćenici“ i „četnici“.

Komentarišući za Sputnik ovaj društveni fenomen, kao i diskurs netrpeljivosti koji među aktivistima vlasti u Crnoj Gori postaje dio političkog folklora, sociolog Ilija Malović referiše da ga čitava stvar podsjeća na Orvelov roman „1984“, u kojem, kako kaže, „pored svakodnevnog javnog rituala pod nazivom „dva minuta mržnje“ — jednom godišnje se održava i „nedelja mržnje“ sa ciljem održavanja slike o spoljnom neprijatelju“.

U tom smislu, Malović sugeriše da „način političke mobilizacije opisan u Orvelovom romanu“, nažalost „jako podseća na političku realnost i nivo političke kulture u današnjoj Crnoj Gori“, i da „ohrabrivanje mržnje postaje jedna od standardnih praksi vladajuće partije“.

„Na početku treba istaći da nova crnogorska buržoazija nalazi svoje utemeljenje i društveno opravdanje u idejama koje su na pojavnoj ravni kulturološko-identitetske, predstavljajući sebe kao tvorca i branitelja ugroženog novog crnogorskog identiteta. Od prvog dana po dolasku na vlast, baratalo se terminima: neprijatelj, izdajnik, špijun, agent i slično. Ovakav način sticanja legitimiteta, čini se, dodatno se radikalizovao u godinama poslije referenduma u kojima se ubrzano pokreće proces promjene identitetskih karakteristika tradicionalne Crne Gore i na njeno mjesto formiranje nove nacije, novog jezika i nove, dekretirane prošlosti“, objašnjava Malović.

Naš sagovornik ipak primjećuje da, iako se „formiranje nove kulturne posebnosti“ u Crnoj Gori želi prikazati za „elitizam“, u pitanju zapravo „nije ništa drugo do provincijalizam miksovan“ sa, kako kaže „svojevrsnom antisrpskom potkulturom“.

„Zanimljivo je primijetiti da je kao element mržnje uvek označen korpus stanovnika koji se izjašnjavaju kao Srbi, ali i onaj dio koji su nacionalni Crnogorci ali ne podržavaju vladajuću strukturu i ne dijele njene antisrpske, antiruske i proNATO stavove“, kaže Malović.„Kao što se antisemitizam nikada nije odnosio ni na jedan semitski narod (Arape na primer) sem na Jevreje, tako se i novocrnogorski protofašistički impuls iskazuje isključivo prema Srbima. Takođe, ova mržnja je oportunistička, kukavička, pojavljuje se samo tamo gde dobija dozvolu, gde može da prođe bez značajnih posledica“, kaže naš sagovornik.

Na koncu, ovaj sociolog skreće pažnju i na, u Crnoj Gori široko rasprostranjenu, zloupotrebu termina „četnik“, a koja, kako smatra, postaje opšte mjesto za etiketiranje svih oponenata i protivnika vlasti.

„Treba reći da je važan element ove crnogorske antisrpske potkulture česta upotreba termina „četnik“, kojim se opravdava vulgarna i primitivna mržnja, često prema samom sebi. Pokušavajući da etiketira jednu veoma brojnu i raznoliku društvenu grupu ovim terminom, nastoji se dehumanizovati sve što predstavlja opoziciju vlasti i njene ekonomske interese. Sam termin četnik je u stvari uspavanka za uši saučesnika u otuđenju društvenih dobara, fašizacije društva i diskriminizacije sunarodnika. Služi kao politički morfijum da se ublaži povremena griža savjesti crnogorskih šovinista porodično, interesno i idejno povezanih sa vladajućom strankom“, zaključuje Malović.

(Sputnjik)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike