Bizarna tradicija na Balkanu: Ove žene su bile device i do kraja života živele kao muškarci (video)

U nekim delovima Crne Gore, Albanije i Kosova dugo se zadržala jedna vrlo neobična tradicija. U ovim patrijarhalnim društvima održavanje loze je bilo od velike važnosti, a kad bi se dogodilo da porodica nema muškog naslednika, na scenu su stupale virdžine-žene koje su postajale muškarci.

U slučaju da porodica nema sina, odabrali bi kćerku koja je trebalo da preuzme njegovu ulogu. Od tog bi se trenutkaa prema njoj svi odnosili kao prema muškarcu, oblačile bi se u mušku odeću, češljala bi se kao muškarac, radila muške poslove, a bilo joj je dopušteno da pije i puši. Čak bi smela i da nosi i oružje.

Iako bi dobila slobodu koju bi kao žena mogla samo da sanja, to je dolazilo sa cenom. Virdžine su morale da se odreknu braka i dece, postale bi „zaklete device“ i to su morale da ostanu do kraja života, prenosi Gardijan.

Poslednja crnogorska virdžina, Stana Cerović, preminula je prošle godine u dubokoj starosti. Rođena je 1936. kao žensko, ali je živela i umrla kao muškarac. Još je u ranom detinjstvu, nakon smrti dvojice mlađe braće, obećala ocu Milivoju da se nikad neće udati i da će umesto toga preuzeti brigu za porodicu. Počela je da puši sa samo pet godina, a sa sedam je već preuzimala muške poslove na polju. Nikad nije nosila žensku odeću niti se bavila tradicionalno ženskim poslovima. Nakon očeve smrti, postala je glava porodice.

“Smatrala se muškarcem, a sestre su se oko nje okupljale kao oko brata”, ispričala je njena rođaka Mara Cerovac.

Njihove sudbine mogu da izgledaju strašno, ali one same nikad nisu smatrale da su zakinute, već je položaj virdžine bio smatran čašću.

Poslednja želja Stane Cerovac bila je da je pokopaju kao jedinog sina svog oca kad umre.

Jedna od najpoznatijih virdžina bio je Mikaš Karažić, takođe iz Crne gore, rođen 1863. kojeg je majka odmah nakon očeve smrti počela da oblači u mušku odeću. Mikaš je ceo život proveo kao muškarac, a ako bi mu neko spomenuo da je žensko, to bi smatrao teškom uvredom. Nakon njegove smrti, sveštenik je dao odobrenje da se i sahrani kao muškarac, prenose Novosti.

Iako je ovaj običaj izumro u većini balkanskih zemalja, u zabačenim delovima Albanije još uvek postoji, a tamo ih nazivaju burnešama.

Diana Rakipi, šezdesetogodišnja albanska burneša, doduše nema muško ime, ali se i dalje smatra muškarcem.

Ovaj običaj u Albaniji datira još iz petnaestog veka, kada je albanski princ Leka Dukađini objavio skup pravila koja su uređivala život albanskih plemena. Ostati bez muškog naslednika je u tadašnjem društvu smatrano sramotnim, pa su pravila, pod nazivom Kanun, dopuštala da jedna od kćerke postane burneša. To se smatralo velikom žrtvom, a devojka bi dobila ista prava kao i muškarac.

„Znam za slučaj kad je devojka bila obećana muškarcu za koga se nije želela udati, a jedini joj je izlaz bio da postane burneša. Ja sam izabrao ovaj put kako bih imao više slobode“, rekao je za Gardijan.

Tu je odluku doneo sa samo sedamnaest godina, ali nije se pokajao.

„Otac me uvek tretirao kao muško. Na neki sam način zauzeo mesto svog starijeg brata koji je umro pre mog rođenja. Ja sam se uvek osjećao kao dječak“, objašnjava.

Da je rođen u neko drugo vreme ili nekoj drugoj zemlji, možda ne bi učinio isto, ali tad je za njega ovo bio jedini način da stekne slobodu.

„Danas žene imaju više slobode, nemaju potrebe da postanu burneše kako bi se izborile s okolnostima“, zaključuje, a prenosi Index.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.