Bugarska nemoćna pred korupcijom
Borba protiv finansijskih malverzacija i drugih pronevera javnog novca zauzima istaknuto mesto u programu najznačajnijih stranaka u Bugarskoj koje se kandiduju na izborima zakazanim za nedelju, ali sve partije su do sada izneverile očekivanja.
„U istom smo brodu kao Rumunija, samo što oni imaju veslače“, oštroumne su i pesimistične reči kojima visoki sudski zvaničnik Lozan Panov opisuje sposobnost svoje zemlje, najsiromašnije u EU, da zauzda korupciju, veliku prepreku za razvoj.
Rumuni su u februaru masovno protestovali kako bi odbranili napredak pravosudja u borbi protiv korupcije, koji je vlada dovela u pitanje, dok su njihovi susedi Bugari su to sa zavišću gledali, ali su ulice ostale prazne.
Posledica takvog stava su i lošije ocene za Bugarsku u januarskom izveštaju Evropske komisije o borbi protiv korupcije, u okviru mehanizma nadzora u kojem su ove dve zemlje od svog pristupanja Uniji 2007. godine, preneo je EurAktiv (www.euractiv.rs).
Panov smatra da je razlika izmedju Bugarske i Rumunije u sporosti bugarske birokratije i hrabrosti sudija.
Jedan od organizatora istraživačkog sajta Bivol.bg Atanas Čobanov donosi oštriju ocenu i ukazuje na „manjak političke volje za uspostalvjanjem nezavisnog tužilaštva po ugledu na Rumuniju“ i otpor sudija prema promenama.
U ovom sajtu navode kao ilustraciju ovoga navode reformu pravosudja iz 2015. godine, koja je u parlamentu u poslednji čas izmenjena, i izbačeno je „sve što je moglo da dovede do napretka u nezavisnosti tužilaštva“.
Ovo nazadovanje dovelo je do ostavke tadašnjeg ministra pravde Hrista Ivanova. i taj 42-godišnji advokat je nekoliko meseci kasnije pokrenuo i sopstvenu političku stranku, čiji glavni cilj je da „ponovo preuzme državu iz ruku mafije“.
Ova partija, Da Bugarska, doprineće rasipanju glasova na desnici, a teško da može očekivati da dobije 45 neophodnih glasova za ulazak u Parlament.
Sofijski Centar za studije demokratije u svom izveštaju iz jula 2016. naveo je da u Bugarskoj „opšta privatizacija upravljanja“ pogadja sve veći broj sektora, i da se do 2011. beležio napredak u borbi protiv korupcije, dok je situacija kasnije pogoršana, pa su pokazatelji „otpornosti na korupciju“ 2015. slični stanju iz 1999.
Svaki peti Bugarin navodi da je prošle godine platio mito, što je najveći udeo u prethodnih 15 godina.
Presude poslanicima i vodećim poslovnim ljudima ne postoje. Malobrojni nezavisni novinari koji istražuju korupciju na meti su „medija u služi političkih i ekonomskih interesa“, navodi CSD.
Prema rečima Čobanova iz sajta Bivol.bg, ipak postoji tračak nade – Bugari su 2013. godine više sedmica protestovali na ulicama protiv siromaštva i korupije, i svrgli su s vlasti prvu konzervativnu vladu sadašnjeg odlazećeg premijera Bojka Borisova, a onda su „počistili“ i njegovog naslednika koji ima podršku socijalista.
Ovo osvešćivanje i ljutnja su, po oceni Atanasa Čobanova, blagotvorni.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.