Grčka pripremila prijemne centre za izbeglice
Uoči sutrašnjeg vanrednog Samita EU o izbegličkoj krizi, Vlada Grčke i nadležne grčke vlasti završile su juče zahtevnu trku za pripremu i puštanje u rad prijemnih („hotspot“) centara za prijem izbeglica i migranata, rekli su Beti grčki vladini izvori.
Takozvani hotspot centri, za prvi prijem i registrovanje ljudi koji stižu na grčka ostrva sa turske obale raznim plovilima, uz „pomoć“ krijumčara, spremni su na Lezbosu, Lersu, Samosu i Hiosu, dok će uskoro biti spreman i centar na Kosu, zahvaljujući nadljudskim naporima grčkog Centralnog koordinacionog tela za upravljanje migracijama, rekli su vladini izvori.
Ukupno pet hotspot centara na grčkim ostrvima ima kapacitet registrovanja i identifikacije 4.000 izbeglica i migranata dnevno, prema evropskim i svetskim standardima o bezbednosti i ljudskim pravima.
U pripremi centara učestvuju ministarstva odbrane, migracione politike, zaštite gradjana i infrastrukture, u saradnji sa stanovnicima grčkih ostrva koji već mesecima, zajedno s medjunarodnim organizacijama i NVO, vode borbu ne samo za prvi prijem već i za spasavanje tih ljudi u vodama Egeja.
Istovremeno se ubrzanim tempom pripremaju i centri za relokaciju u Atini i Solunu, s tim da je centar u Atini, ukupnog kapaciteta prihvata 4.000 ljudi, već potpuno spreman.
Grčke vlasti, takodje, već mesecima unazad saradjuju sa zajedničkom evropskom službom Fronteks, čija je predstavnica Eva Moncure opisala kao „nadljudsku“ efikasnu kontrolu morske granice između Grčke i Turske, naglašavajući da nije moguće podići ogradu na moru, dok se, kako je naglasila, prilikom brodoloma gubi i pravna mogućnost repatrijacije nelegalnih migranata i izbeglica.
Grčke vlasti pozdravile su ranije uključivanje NATO-a u akcije na Egeju sa operativnim ciljem praćenja i razbijanja mreže ilegalne trgovine ljudima.
Stav je vlade Atine da će izbeglička kriza biti rešena samo ako se stvore bezbednosni uslovi u područjima iz kojih kreću tokovi izbeglica i migranata, kako bi se oni mogli vrati svojim kućama i kako bi tamo postojao ekonomski razvoj.
Grčka je, u uslovima ekonomske krize, prihvatila, registrovala i zbrinula više od 900.000 izbeglica i migranata od početka 2015. godine, od kojih su 100.000 njih spasili gradjani Grčke i pripadnici bezbednosnih snaga.
Predajući danas hotspot centre, ali i prve centre za relokaciju izbeglica i migranata, u saradnji s Fronteksom i pozdravljajući uključivanje NATO-a u akcije protiv krijumčara u Egeju, Grčka dolazi na sutrašnji Samit EU ispunivši sve svoje obaveze prema evropskim partnerima u borbi za pronalaženje zajedničkog rešenja za najveći izbeglički talas koji je zadesio Evropu posle Drugog svetskog rata.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.