U trendu

Hrvatima gorka i srpska čokolada

Hrvatska još nije odmakla od dugogogodišnje prakse prebrojavanja krvnih zrnaca srpskom kapitalu, a slučaj „Kraš“ je to samo nedvosmisleno potvrdio.

Hrvatski mediji pišu da je kupovina akcija kompanije „Kraš“, koja je ponos i dika hrvatske konditorske industrije, daleko više od obične poslovne vesti.

Takvom ju je načinilo saznanje da iza kupovine oko 20 odsto akcija stoji srpski biznismen Nebojša Šaranović, odnosno njegova kiparska firma „Kapa star limited“. I dok srpska javnost nije ni znala kada je Ivica Todorić kupovao srpske firme koje su postale sastavni deo hrvatskog „Agrokora“, svedoci smo da se već danima iz časa u čas prati stanje sa kupovinom akcija „Kraša“.

Podaci Zagrebačke berze pokazuju da je kompanija u vlasništvu Nebojše Šaranovića imala u ponedeljak 16,6 odsto deonica „Kraša“. Prema nezvaničnim informacijama, ona je na kraju radne sedmice već stekla 20 odsto akcija te hrvatske kompanije. Time je stekao i pravo glasanja, ali mu je za pravo veta na strateške odluke upravnog odbora potreban udeo od 25 odsto vlasništva. Za to je plaćena velika cena od 30 miliona evra, jer je pre mesec dana jedna akcija „Kraša“ vredela 50 evra, a danas ona košta više od 140 evra.

Rasplet se čeka
Da li će „Kraš“ postati kompanija u vlasništvu biznismena iz Srbije moglo bi da bude poznato već u ponedeljak, za kada je zakazana skupština akcionara. A koliko je komšijama stalo da „Kraš“ ostane u njihovim rukama jasno je već iz saopštenja Zagrebačke berze, koja je slavodobitno saopštila da „Kapa star limited“ nema nameru objavljivanja dobrovoljne ponude za preuzimanje hrvatske kompanije.

Ekonomista Božo Drašković za Sputnjik kaže da je velika iluzija da je politika van uticaja na ekonomske tokove, privredu i na neke strateške interese. Samo je, kaže, pitanje kada je ruka državne intervencije i politike intenzivnija, a kada je manje intenzivna.

Da je tako, srpski privrednici su se uveliko uverili. Još je svež slučaj kada je „Telekom Srbija“, iako najbolji ponuđač, na tenderu za kupovinu „Telekoma Albanija“ ostao kratkih rukava, uz konstataciju državnog vrha u Tirani — da srpska preduzeća nisu dobrodošla u Albaniju u strateški sektor.

U Srbiji 200 hrvatskih firmi
Da se i dalje zazire od srpskog kapitala, pogotovo u Hrvatskoj, najtačnije pokazuju podaci sa kraja prošle godine. Dok u Srbiji posluje 200 hrvatskih preduzeća, na tržištu Hrvatske je tek desetak srpskih kompanija. Ukupna vrednost hrvatskih investicija u Srbiju iznosi 750 miliona evra, a srpske investicije u Hrvatskoj su tek 40 miliona evra.

„Kada je reč o kupovini akcija od strane kompanija ili pojedinaca iz Srbije, u ovom slučaju „Krašovih“, to je klasičan primer neravnopravnog tretmana. Srbija nikada nije pravila problem kada su investitori iz Hrvatske ulagali i kupovali kompanije u našoj zemlji. U ovom slučaju je defakto jedna nacionalistička politika na delu, koja se manifestuje u hrvatskoj javnosti, za razliku od Srbije, gde je to daleko, daleko manje izraženo“, kaže Drašković.

Ovaj ekonomista podseća da je, pre nego što je hrvatska kompanija „Agrokor“ Ivice Todorića propala, imala velike investicije i kupovine firmi u Srbiji i da nisu imali nikakve probleme da dođu i do 100 odsto vlasništva nad kompanijom.

„Tako je bilo od početka otvaranja tržišta i neoliberalnog koncepta, ali obrnuto, međutim, nije važilo. Uvek su postojale političke prepreke i uvek je hrvatska javnost reagovala krajnje burno na investicije iz Srbije. To je recidiv koji se događa i Srbija, nažalost, nije bila spremna da uspostavi određeni nivo reciprociteta“, konstatuje profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji.

Sedam godina hoda po mukama
Drašković napominje i da privreda Srbije nije zavisna od hrvatskih kompanija, jer one ne donose neku naročitu investicionu prednost.

„To su investicije u bivša društvena preduzeća i u manje proizvodne kapacitete“, podseća on i primećuje da je veliki problem kada se dešava obrnuto.

U to se uverio i biznismen Slobodan Vučićević, koji je 2011. godine, kao vlasnik kompanije „Deksiko“, kupio kompaniju „Turbo limač“. Zbog spora sa manjinskim vlasnikom pred hrvatskim sudom, 29 radnji „Turbo limača“ je zatvoreno, a Vučićevićeve firme su imale gubitak od 40.000 evra dnevno.

„Najveći problem je napravila hrvatska država preko svojih institucija — sudstva, policije i određenih ministarstava“, ukazao je svojevremeno Vučićević, koji je posle sedam godina mučnog „poslovanja“ u Hrvatskoj konstatovao da je njegovo iskustvo sa ulaganjem u toj zemlji takvo da ga ne bi nikome poželeo.

Do danas se, očigledno, malo šta promenilo, uprkos tome što bi, prema oceni Draškovića, svi na prostoru Balkana trebalo da budu upućeni na fer saradnju, na slobodno kretanje kapitala, slobodno kretanje radne snage i na pravljenje zajedničke strategije razvoja. On objašnjava i zašto:

„Sve ovdašnje privrede, od Hrvatske do Makedonije, male su, i kada sve njih saberete — pitanje je da li njihov godišnji proizvod doseže proizvod jedne veće multinacionalne kompanije u SAD ili Evropi“.

Zato sagovornik Sputnjika smatra da, kada je reč o poslovanju, u zasenak treba da ostavimo prošlost i pitanje ko je koje nacije, a akcenat treba staviti na pravila poslovanja i odgovornost.

(Sputnjik)

1 komentar
  1. Franco

    Gospodo Vi ste zaspali 45-te a sad se budite sa mamurlukom!

Napišite komentar