U trendu

Klasić: Đokovića i Kekina za predsednike i odnosi će biti bolji (video)

Događaji poput napada na srpske vaterpoliste u Splitu su ogledalo društva, a netrpeljivosti u regionu su produkt revizionizma prošlosti, ocenio je istoričar Hrvoje Klasić u Novom danu. Političarima ide u korist da imamo zamrznute odnose, da mi budemo pleme, a oni plemenske poglavice i da se svi kolektivno mrzimo, kaže Aleksandar Popov.

„Takvi događaji su samo ogledalo društva i samo na konkretnji način pokazuju ono što je prisutno u društvu. Ono što se desilo u Splitu treba gledati i u onome što se dešavalo sutradan, a i danas, a to su i grafiti ustaški na školama. Ovo treba biti povod za razgovore – zašto do toga dolazi. I važnije od toga – zašto je normalno da se jedni prema drugima ovako ponašamo. Najstrašnije je što je to postalo normalno“, kazao je Klasić.

Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam, ocenio je da se slična situacija mogla desiti i u Srbiji, i da su društva dve zemlje kao likovi u ogledalu.

„Da se pojave hrvatski igrači sa dresom sa šahovnicom na Terazijama, najverovatnije bi i njih neko napao. U Kruševcu smo imali napad na dva crna fudbalera, ne verujem da se to slučajno desilo, nevolja je što se politika prelila na teren sporta“, kaže Popov.

Ide im u korist da imamo zamrznute odnosi, da mi budemo pleme, a oni plemenske poglavice, da se svi kolektivno mrzimo, kaže Popov.

Klasić smatra da je ta netrpeljivost produkt revizionizma prošlosti, gde se relativizuju ili veličaju pokreti koji su bili zločinački, a s druge strane političari nemaju viziju budućnosti, pa se vraćaju na zločine iz prošlosti.

„Političke elite nemaju šta da ponude za budućnost i nasigurnije im je tle u prošlosti. Uvek gde će podeliti ili dobiti poene jeste da kažu pogledajte šta su oni radili u prošlosti… Ako konstantno relativizujete, negirate, veličate ustaški i četnički pokret koji su imali zločinacki odnos prema Srbima, Hrvatima, Albancima… ako dajete imena ulicama, dižete spomenike, ako osuđeni ratni zločinci postaju selebritiji, idu po Hrvatskoj i Srbiji i postaju heroji, kada takve ličnosti postanu normalne pa čak i patriote, ne možete očekivati dobrosusedski, a kamoli bratski odnos jedni prema drugima“.

Rat je završen, kaže Klasić, ali on je bio završen i 1945. i u Francukoj i Nemačkoj i u Jugoslaviji, ali su političke elite imale viziju i krenuli su napred, a rat nije bio domantna tema jer su on građanima imali šta drugo da ponude za budućnost, a ovde oni nemaju šta da ponude drugo, nikakvu ideju.

Popov je ocenio da između Hrvatske i Srbije nema nikakve produktivne komunikacije na državnom nivou.

„Loša je situacija, oko godinu dana prošlo da nemamo zvaničnu komunikaciju. Ako pogledate ko radi u prilog normalizaciji odnosa to su nevladine organizacije, privrednici, kulturni radnici, ali često oni kao – Skadar na Bojani, sve što urade, političari sa nekoliko loših poteza poruše. Ide im u korist da imamo zamrznute odnosi, da mi budemo pleme, a oni plemenske poglavice, da se svi kolektivno mrzimo, umesto da se bavimo produktivnijim stvarima“, kaže on.

Popov smatra da u reigonu nema političara koji ima viziju, sem primera rešavanja pitanja Makedonije, odnosno Aleksisa Ciprasa i Zorana Zaeva koji su dali primer kako se rešava zamrznuti konflikt i doprinosi stabilnosti regiona.

Dok su zločinci selebritiji, nema dobrosusedskih odnosa, kaže Klasić.

Klasić kaže da naše elite nisu dorasle trenutku, ali da ne bi abolirao ni građane koji su glasale za svoje predstavnike, kao ni medije jer na prste možemo nabrojati one koji smiriju tenzije i otvaraju teme.

„Imate natpise kao da će rat sutra početi. Pokazujemo se kao nezrela društva, i drugi su imali ratove i čak sa težim posledicama, pa su krenuli napred, okrenuli se drugim stvarima. Mi se ne možemo okrenuti i jesmo u prošlosti“, navodi.

Upitan zašto okupljeni na splitkoj rivi nisu pomogli srpskim vaterpolistima, Klasić je rekao da bi slično bilo i da su igrači dinama u trenerkama šetali Knez Mihajlovom ulicom a da su ih napali petorica istetoviranih. „I krenu da ih biju.. ko bi se usprotivio“, rekao je on.

Postoji problem promatrača, navodi Klasić i dodaje da žrtava i zločinaca uvek ima, ali da moramo senzibilizirati društvo da osuđuje takve pojave, da imamo „što manje promatrača koji će odmahivati rukom i govoriti da neće da gledaju“.

„Moramo raditi na društvu u celini da imamo što manje pasivnih posmatrača. Mi smo društva koja sebe nazivaju hrišćanskim, a bojim se da se ne ponašaju hrišćanski“, kazao je.

Na pitanje da li ima nade da će odnosi između dve zemlje biti drugačiji, Klasić kaže da ima – ukoliko Srbija izabere Novaka Đokovića za predsednika, a Hrvati Mileta Kekina iz Hladnog piva.

„Treba potpati u autobus Novaka, Modrića, Bajagu, Karleušu, Severinu, pevače, sportiste, da idu po Srbiji i Hrvatskoj i pevaju i igraju tenis i fudbal sa ljudima, i odmah će se manje uzvikivati – nož, žica, Srebrenica ili ubij Srbina“, zaključio je on.

Popov, međutim, smatra da je to nemoguće zbog niza okolnosti, a da je nevolja i to što gotovo u celom regionu nema normalnih odnosa.

(N1)

1 komentar
  1. Anonimni

    Sve susta istina! Je** poglavice.

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike