Komemoracija stradalima tokom i posle Oluje
Komemorativni skup u spomen na ubijene tokom i posle hrvatske akcije „Oluja“ održan je danas u selu Pješčanica u opštini Vrginmost, u organizaciji Srpskog narodnog veća (SNV) i Documente – Centra za suočavanje s prošlošću.
„Ove će godine institucije Republike Hrvatske obeležiti godišnjicu Oluje vojnom paradom u Zagrebu i manifestacijom u Kninu, dok ponovo nedostaje istinska podrška za žrtve rata. S ovog mesta državnim institucijama upućujemo poziv na dijalog o primerenom načinu sećanja jer se u sklopu Dana domovinske zahvalnosti mora naći mesto za pamćenje svih žrtava. Neprihvatljivo je da 20 godina nakon ovih zločina, pogibija i nestanaka porodice ostaju same u traganju i pamćenju“, rekla je voditeljka Documente Vesna Teršelič.
Ona je istakla da Hrvatska i Srbija nisu napravile sve što je trebalo da bi podržale civilne žrtve rata, navodi se u saopštenju SNV.
Teršelić je podsetila da je prema izveštaju Hrvatskog helsinškog odbora tokom i posle „Oluje“ stradalo 667 civila.
U opštini Vrginmost stradalo je 67 osoba, od kojih 41 civil starije životne dobi. Većina njih se, kako je rekla voditeljka Documente, i dalje vode kao nestali. Podsetila je da su neki od njih ubijeni kao žrtve ratnog zločina, poput Teodora i Danice Samardžije, koji su ubijeni i zapaljeni u svojoj kući u Slavskom Polju, neki u napadu Hrvatske vojske i Armije BiH na izbegličku kolonu, a bilo je i onih koji su stradali u borbama kod Dvora.
Teršelić je rekla da za te zločine još niko u Hrvatskoj nije odgovarao, dok su za zločine u Oluji pokrenuta samo tri krivična postupka, a jedan je pravosnažno završen.
Predsednik SNV Milorad Pupovac upozorio je da u poslednjih 20 godina u javnom prostoru Hrvatske „nema mesta za strašno i istorijsko stradanje koje se dogodilo Srbima s ovih područja“.
„Da je otišlo 250.000 ptica, neko bi se pitao zašto i mogu li se vratiti“, rekao je Pupovac.
Prema njegovim rečima, većina građana nije imala priliku da čuje koje je posledica iza sebe ostavila Oluja. On je naglasio da se treba sećati i građana hrvatske nacionalnosti koji su na tom prostoru stradali 1991. i 1992.
„Ovih dana me često pitaju hoću li na proslavu u Knin. Tamo gde su ljudi ubijeni i gde treba sagnuti glavu, tamo ću ići. A tamo gde neko bez moralne obaveze i potrebne moralne svesti šta se dogodilo i koji istorijski gubitak je zbog svega imala ne samo srpska istorijska zajednica, nego hrvatska u celini, tamo ću ja pitati one koji nemaju svesti da se poklone ljudima koji su stradali“, rekao je Pupovac.
On je naglasio da se treba sećati ubijenih pripadnika hrvatske vojske, ali da „ne treba onemogućavati da građani doznaju za zločine koji su počinjeni prema Srbima“.
Na komemoraciji je minutom ćutanja odata počast za stradale građane srpske i hrvatske nacionalnosti.
Potom su okupljeni na mesnom groblju u obližnjoj Gornjoj Čemernici položili cveće na grob Dmitra Obradovića, predsednika Skupštine opštine Vrginmost, koji se ratnih devedesetih zalagao za suživot Hrvata i Srba. Ubile su ga 1992. srpske snage, optuživši za zločin Hrvate.
Pripreme za obeležavanje 20. godišnjice hrvatske akcije „Oluja“ u punom su jeku, a večeras će u Zagrebu biti održana generalna proba vojne parade. Zbog nesaglasnosti oko mesta i načina proslave, Dan pobede i domovinske zahvalnosti i godišnjica „Oluje“ slaviće se dva dana – vojnom paradom u utorak u Zagrebu i tradicionalnom proslavom dan kasnije u Kninu.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.