najveća internet zajednica u Srbiji već 18 godina

U trendu

Neverovatno: Hrvatska izvozi mulj, slamu, lišće, granje, vinski talog…

Statistika pokazuje da samo 15 odsto hrvatskih preduzeća izvozi, ali ona istovremeno zapošljavaju 52 posto ukupnog broja zaposlenih u svim preduzećima, ostvaruju 66 odsto ukupnih prihoda od prodaje, a u razvoj ulažu čak 79 procenata ukupnih sredstava ulaganih u razvoj, piše Glas Slavonije.

“Mnogi će s nevericom reagovati na podatak da Hrvatska u Mađarsku izvozi – mulj! Da, zaista, pravi mulj, koji nastaje nakon obrade, odnosno prečišćavanja otpadnih voda. A odlaganje mulja, s obzirom na sve veći broj prečišćivača otpadnih voda, postaje problem”, navodi se u tekstu.

Podatak o izvozu mulja, kako se dodaje, mogao se čuti na prošlonedeljnoj konferenciji o vodama u Zagrebu.

“Samo u našem glavnom gradu godišnje nastaje oko 50 hiljada tona mulja. Kompanija Kemis-Termoclean iz Zagreba ovlašćena je za odlaganje mulja, a izvozi ga u dnevnim količinama od 100 do 200 tona, u Mađarsku, gde se mulj koristi za rekultivaciju starih rudarskih kopova gline i deponija pepela iz termoelektrana”, piše u članku.

Prema podacima časopisa Komunal, na tim rekultivisanim površinama omogućava se podizanje nasada biomase i uzgoj energetskog bilja, koje se zatim u mađarskim kogeneracijama koristi za proizvodnju električne energije.

Iz Hrvatske gospodarske komore, su Glasu Slavonije dostavili podatak da su, prema izveštaju o izvozu otpada Hrvatske agencije za okolinu i prirodu, 2015. godine iz Hrvatske izvezene 1.563 tone različitih muljeva, dakle ne samo onih od prečšćavanja vode.

Podaci Državnog zavoda za statistiku, koje je obradila HGK, pokazuju da Hrvatska izvozi i životinjska creva, bešike i želuce.

Taj izvoz je 2015. godine iznosio 763 tone i vredeo je 4,6 miliona evra, a prošle godine (959 tona) 4,4 miliona evra.

“Izvozimo i ptičju kožu i druge ptičje delove. U 2015. godini u vrijednosti od 994 evra, a 2016. taj izvoz beleži veliki pad, na 527 evra”, navodi list.

Tu priča o životinjskim ostacima kao izvoznim proizvodima ne završava.

Tako Hrvati izvoze i kosti i srž rogova, prah i otpatke koji su im 2015. godine doneli gotovo 61 hiljadu evra izvoznih prihoda, a lani nešto više od 84 hiljade evra.

Kako piše Glas Slavonije, Hrvatska izvozi i niz neobičnih biljnih proizvoda.

Tako je izvoz u kategoriji – lišće, granje, sveže, sušeno u 2015. doneo 266 hiljada evra, a prošle godine 220 hiljada. Sasvim solidne prihode donosi izvoz slame i pleve. “Pre dve godine izvezli smo 23.663 tone slame, čija je vridnost 1,2 miliona evra. Lani je količina znatno smanjena, na 15.635 tona, te je i prihod snižen na 817 hiljada evra… Zanimljiv je i izvoz vinskog taloga ili vinskog kamena, i to pre dve godine u vrednosti od gotovo hiljadu evra”, navodi Glas Slavonije i konstatuje da kada se pogledaju spomenuti izvozni proizvodi – može se samo još jednom zaključiti da svaka roba ima svog kupca.

(Tanjug)

1 komentar
  1. goran manic

    Zašto ne? Sve je to organsko đubre! I Srbija ima mnogo dubreta ali bi nas optužili za trgovinu ljudima…

Napišite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.

Najnovije iz rubrike