Ovako je počelo: Podela koja je odredila sudbinu Crne Gore

Vest o iznenadnoj smrti prvog demokratski izabranog predsednika u istoriji Crne Gore malo koga je ostavila ravnodušnim. Momir Bulatović bez sumnje ostaće upamćen kao istorijska ličnost koja je predvodila Crnu Goru u nikad nepovoljnijem međunarodnom i geopolitičkom okruženju po SR Jugoslaviju.

Njegov odlazak je u Crnoj Gori oživeo i sećanje na istorijski rascep do tada jedinstvenog DPS-a i podelu „Milo-Momir“ iz 1997. godine, koja je po mnogima predstavljala ključnu vododelnicu za sudbinu Crne Gore i njenu zajednicu sa Srbijom.

Analitičar Luka Radonjić ističe da je podela „Milo-Momir“ po masovnosti svrstavanja na jednu ili drugu stranu bila jedna od najvećih, a po reperkusijama podele unutar države, društva i porodice jedna od najdubljih koju Crna Gora ikada pamti.

„Ne kaže se slučajno da je jedinstveni DPS pre podele imao 50 odsto, a nakon podele 100 odsto. Narativ ’Milo-Momir‘ je bio hamletovski dramatičan, ’biti ili ne biti‘, a borba po svim linijama fatalistička. Dakako, tome je kumovala i činjenica da je Milova strana imala podršku moćnog Zapada, NATO pakta, tada jake srpske opozicije, ali i svih zapadnih obaveštajnih struktura i poluga moći. To je drugu (Momirovu) stranu po mentalitetskoj liniji brđanskog inata i istorijskog otpora ’velikima‘ dodatno učvrstilo na pozicijama koje osim njih — nije branio niko“, obrazlaže Radonjić.

On dubinu podele u Crnoj Gori ilustruje time što su se, kako kaže, i deca te 1997. godine tokom fudbalskih mečeva umesto dotadašnje Partizan-Zvezda podele, delili u timove „Milo-Momir“.

„A koliko je jak gen ove podele, slikovito govori i to da i danas na ulici možete čuti da se neko zapita — kako to da neka osoba sada radi u državnoj administraciji kad mu je đed bio za Momira“, primećuje Radonjić za Sputnjik.

Analitičar ipak ističe da je suština u tome da je podela na pristalice Mila i Momira u svojoj biti pre svega imala izraženu duboko etičku dimenziju.

„Moglo bi se kazati da je jedna od osnovnih razlika između Momira i Mila bila ta što je Milo svakome znao cenu, a Momir vrednost“, kaže Radonjić, uz podsećanje da su nažalost i mnogi u DPS-u, poput Mila, imali slične kriterijume, o čemu su ostala brojna svedočanstva.

„Premda bi mnogi iz DPS-a u duhu rasrbljavanja istorije države i partije to želeli danas da zaborave, Crna Gora ipak pamti: prvobitno, 64 člana Glavnog odbora DPS-a podržala su Momira, 22 su bila uzdržana, svega sedam bilo je za Mila (među kojima su bili Sveto Marović i Duško Marković…). A onda su bukvalno preko noći nastupili čuveni preletači, koji su odredili sudbinu Crne Gore. Bez obzira što ih je Milo, kako se veruje, platio kućama, automobilima ili kešom, njihova vrednost je, može se slobodno reći, bila i ostala kao u Novaka Kilibarde, nekada predsednika ultrasrpske Narodne stranke, koji će po sopstvenom priznanju kasnije u autobiografiji priznati da ga je na čelo te partije postavila crnogorska Udba“, kaže Radonjić.

Pored svega toga, ovaj analitičar lucidno primećuje da „kao što je Milo odlično znao cenu svom DPS-u, tako su i Amerikanci znali cenu Milu, a vrednost Momiru“.

„O tome je diskretno i učtivo posvedočio Bulatović izjavom da su mu Amerikanci nudili da bude Milo Đukanović, ’samo‘ je bilo potrebno da se okrene protiv zajednice sa Srbijom i svojih prijatelja i saboraca, što je odbio, između ostalog i zbog činjenice da mu je bilo neprihvatljivo da ga američke službe vole, a Srbija prezire. Odbacio je zov trenutačnog političkog pragmatizma i odabrao doslednost, lojalnost, čestitost i vjernost tradicionalnoj Crnoj Gori, sve ono zbog čega je većinska Crna Gora i stala uz njega 5. oktobra 1997. godine, kada je uprkos ogromnim polugama moći koje su bile protiv njegove opcije, porazio u prvom krugu predsedničkih izbora Mila Đukanovića“, navodi Radonjić.

Sagovornik „Sputnjika“ zaključuje da se u drugom izbornom krugu dogodila, kako tvrdi, najveća izborna krađa u istoriji Crne Gore, na koju Zapad ne samo da nije ćutao, već je najglasnije podržao i time usadio trajno i duboko nepoverenje u narodu Crne Gore, do nivoa nepovratnog animoziteta.

„Do danas je ostalo mnogo priča, mnogo tragova za mnogo ljudi, a nijedna priča ni za jednog čoveka da je zbog novca bio uz Momira. To Bulatovića i čini autentičnim predstavnikom one Crne Gore čiji su temelji čojstvo i junaštvo Marka Miljanova i svrstava ga među najpoštenije ljude koje su naša Brda ikada dala. A vlast personifikovana u Milu Đukanoviću, koja beleži svoju tridesetogodišnjicu vladanja, odavno već proizvodi društvo koje zna cenu svačemu, a vrednost ničemu“, zaključuje Radonjić.

(Sputnjik)

1 komentar
  1. Anonimni

    Teske reci za sadasnju vlast u Milovoj gori, nazalost to je ogledalo svih preletaca i onog naivnog verovanja da je ova gora bolja bez Srbije.

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike