SAVUDRIJA – Evropska unija nije potpuna bez zemalja Zapadnog Balkana i mora da se fokusira na taj region, koji ne sme ostati zaboravljen zbog krize u Ukrajini, poručeno je večeras na skupu “Strateški ekonomski razgovori” u Istri, koji je organizovala Asocijacija za razvoj biznis mreže Jugoistične Evrope (SEEBDN).
Na panelu “Proces pristupanja EU i integracija Zapadnog Balkana u vreme značajnih promena u Evropi”, učestvovali su potpredsenik makedonske vlade Bojan Maričić, bivši predsednik Hrvatske Ivo Josipović, nekadašnji izvestilac EU za KiM i visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH Volfgang Petrič i poslanik austrijskog parlamenta iz redove vladajuće Narodne partije Martin Engelberg.
Josipović je istakao da EU nije kompletna bez Zapadnog Balkana, ali i da taj proces nije siguran, jer je važno pitanje vrednosti, a ne samo čista birokratija.
“Za EU je pitanje da li prihvatati nove članice različitog nivoa demokratije i ekonomije isto kao i koliko vode možemo staviti u čašu, a da ne promenimo esenciju, da ne dođemo u situaciju da nemamo uopšte vina, već samo prljavu vodu…”, rekao je Josipović.
Dodao je da je za njega važno i da se EU izgradi kao brend, jer, kako kaže, on nije samo Hrvat, već i Evropljanin.
Ipak, smatra da je budućnost Evropske unije neizvesna iz mnogo razloga, a ne samo poličkih.
On je rekao da sanja “ujedinjene države EU”, jer je to, kaže, jedini način da se pokažu “supermoći” Unije.
Kada je reč o Zapadnom Balkanu, naveo je da je za Evropu, pa i za samu Hrvatsku interes da Bosna i Hercegovina uđe u EU, dodajući da Beograd ima pred sobom pitanje KiM, ali da nije siguran da će Beograda priznati Kosovo.
Nakon deset godina od članstva Hrvatske u EU Josipović kaže da se ulazak u Uniju isplatio, jer je već pregovarački proces poboljšao ne samo državu, već celo društvo i jer je to, kaže, bio projekat svih u zemlji.
Ocenio je, međutim, da je posle učlanjenja došlo do nazadovanja.
“Kada pogledamo pravosuđe, na primer… Ili porast nacionalnizma. Na celom Zapadnom Balkanu postoje dve bolesti – nacionalizam i korupcija. Nažalost, u Hrvatskoj i nekim relativno novim članicama uočavamo rast nacionalizma i korupcije. Ali, i pored svega, članstvo Hrvatske u EU je bio istorijski trenutak”, rekao je Josipović.
Potpredsednik vlade Severne Makedonije Bojan Maričić rekao je da bi ta zemlja, kao i Albanija, trebalo da otpočne pregovore za članstvo u Uniji, ali da je važno da i Ukrajina, Gruzija i Moldavija, takođe, imaju evropsku perspektivu.
“Ako je EU projekat slobodne trgovine, slobodnog kretanja ljudi, ekonomskog napretka, Unija je i dalje takav projekat. I 80 godina kasnije EU je najbolji poslertni odgovor, zato i želimo da postanemo članica EU”, rekao je Maričić.
On je, međutim, ukazao i da se popularnost “brenda” Evropska unija smanjio u regionu, te da je u Severnoj Makedoniji taj procenat ispod 50 odsto.
“A taj brend ima potencijal, ali potrebno je EU liderstvo koje bi zaštitilo njen imidz, jer oni koji su protiv pokušavaju Uniju da prikažu kao neuspelu”, rekao je Maričić.
On je podsetio da je Severna Makedonija najmlađa članica NATO i da podržava članstvo Finske i Švedske u Alijansu.
Osvrnuo se i na inicijativu “Otvoreni Balkan”, ističući da je to nešto što daje novu energiju i što pored svih kritika vidi kao nešto dobro.
“Dok smo u čekaonici, a Severna Makedonija čeka već 17 godina, ne treba gubiti vreme, već treba da napravimo promene na nivou Zapadnog Balkana, da damo novo lice regionu, za koji se uvek vezuju konflikti i kriminal, i pokažemo da možemo da sarađujemo u privredi”, rekao je Maričić.
On je naveo da je “Otvoreni Balkan” komplementaran pristupnom procesu EU, i kao i Berlinski proces nije zamena za pristupanje Uniji.
“Želeo bih da vidim mnoge zemlje Evropske unije posvete pažnju Zapadnom Balkanu”, rekao je Maričić.
Nekadašnji izvestilac EU za KiM i visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH Volfgang Petrič izrazio je uverenje da EU može da povrati izgubljeno poverenje Zapadnog Balkana samo priključivanjem tog regiona Uniji.
“Ne može se dati evropska perspektiva Ukrajini, a zapostaviti Zapadni Balkan”, naglasio je Petrič.
On je dodao da je neophodno napredovati kroz reforme, kako bi oni svi koji ispune uslove mogli da uđu u Uniju, a najvažnija pitanja, kaže, moraju da budu – da li se radi o demokratskom društvu i da li se ono iskreno bori protiv kriminala.
Dodao je da pristup Zapadnog Balkana Uniji nije proširenje, već konsolidacija teritorije Evrope.
Poslanik u austrijskom parlamentu Martin Engelberg rekao je da je rat u Ukrajini doneo novi svetski poredak i sada Zapad mora da učini sve da se ujedini i bori se protiv “autoritarnih izazova”.
To, kaže, uključuje i zemlja Zapadnog Balkana, jer svi koji su spremni da idu ka zapadu, treba da nastave tim putem, a ne da se okreću istoku, jer je istok “izgubljen”, smatra on.
Dodao je da je on još prošle godine govorio da ne treba verovati Rusiji, kao i da to i nije rat u Ukrajini, i nije kriza, već je to kaže, “agresija Rusije na Ukrajinu”.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com