U trendu

Preti diplomatski skandal na relaciji Sarajevo — Zagreb?

Tvrdnje pojedinih bosanskih medija da su hrvatski obaveštajci vrbovali salafistički pokret u Bosni i Hercegovini za šverc oružja dospeo je do državnih organa BiH.

Tužilaštvo BiH je reagovalo po službenoj dužnosti i sastavilo izveštaj koji je prosleđen Predsedništvu Bosne i Hercegovine. Odmah se aktivirala i hrvatska Sigurnosno-obaveštajna agencija (SOA), koja je odbacila medijske navode kao neistinite, a od bosanskohercegovačke Bezbednosno-obaveštajne službe OSA zatraženo je zvanično izjašnjavanje o celom slučaju. Hrvati su zapretili i da će o svemu ovome „izvestiti i međunarodne partnere“.

Da li je na pomolu afera koja, ako se ispostavi da je tačna, može da dovede do ozbiljnog dilomatskog skandala i vreo „bosanski lonac“ natera da — proključa?

Predrag Ćeranić, stručnjak za bezbednost, za Sputnjik kaže da nije neobično da obaveštajne službe stvaraju uporišta u susednim zemljama, posebno u onim koje su njima u sferi interesa.

„Uopšte ne sumnjam da hrvatska Obaveštajna služba nastoji da regrutuje i svoje građane, ali i građane BiH da za njih obave određeni zadatak u BiH. Takođe, ne dovodim u pitanje i da Obaveštajna agencija BiH radi to isto prema nekim njoj bitnim ciljevima koji se nalaze u Hrvatskoj“, napominje naš sagovornik.

Kada je reč o radikalnim pokretima, ili bilo čemu što se može dovesti u vezu sa terorizmom, Ćeranić napominje da je tu stvar prilično jasna.

„Nema dileme da se u vehabijskim enklavama i paradžematima dešavaju određene stvari koje su vrlo zanimljive obaveštajnim službama, ali ni to nije novost, jer posao obaveštajne službe i jeste da istražuje. Po mom mišljenju, gorući problem BiH je povratak ratnika iz Sirije, koji dominiraju među takozvanim ekonomskim migrantima.“

Plasiranje priča u javnost, poput ove sa Hrvatima, Ćeraniću liči na nešto što je poteklo iz državnih institucija, odnosno, službi bezbednosti BiH.

„Mislim da se tu radi o usmeravanju pažnje na nešto što je u odnosu na ove velike i glavne opasnosti (migrante), po meni, marginalno. Jer kako to da se više i ne krije da su sve informacije koje su mediji preneli dobijene iz tajne službe. Da je uobičajeno, kao što nije, predstavnici službe BiH bi razgovarali sa hrvatskom službom i ukazali im na neke stvari“, smatra Ćeranić.

Ukoliko se priča sa Hrvatima ispostavi kao tačna, Ćeranić kaže da bi to pre svega bila sramota za same službe.

Javnost u BiH je podeljena oko ove kontraobaveštajne afere. Jedan deo veruje da je sve ovo samo deo obračuna hrvatsko-bošnjačkih političkih snaga unutar Bosne.

Drugi scenario koji se plete, jeste da je u delovanje salafista upletena i sekta nastala iz sunitskog islama, čiji su pojedini članovi, sledeći svoje tumačenje džihada, izvodili samoubilačke terorističke akcije 2014. godine. Takođe se smatra da su oni proglasili takozvanu Islamsku državu na području Sirije i Iraka, proganjajući i ubijajući sve koje su smatrali „nevernicima“. Navodno, u tome su učestvovali i državljani Bosne iz ovog pokreta.

Na sve učestalija upozorenja zapadnih obaveštajnih službi, da se radikalni islam širi u Bosni i Hercegovini i da bi političari u toj zemlji morali hitno nešto da preduzmu kako bi iskorenili opasni fenomen, iz nadležnih institucija BiH „radi mira u kući“ uglavnom odgovaraju ćutnjom.

I bolji poznavaoci prilika u BiH primećuju da se salafizam-vehabizam već „debelo“ ukorenio u BiH i to na plodnom tlu koje je pronašao još u vreme ratnih sukoba u toj zemlji. Mnogi veruju da je sve počelo posle Sporazuma o obrazovnoj saradnji sa Saudijskom Arabijom, koji je 2016. godine u Rijadu u ime BiH potpisao ministar civilnih poslova BiH Adil Osmanović, a koji po oceni stručnjaka ne može da se posmatra izvan konteksta vehabizma-salafizma i onoga što je taj pokret doneo u BiH.

I neki od poznatijih domaćih stručnjaka za bezbednost tvrde da je BiH zemlja u kojoj je „salafizam-vehabizam već postao zvanična religija“ i da je BiH „veliki izvoznik te interpretacije islama“. Hrvatska štampa se naširoko bavila ovom temom, pa je tako zagrebački „Večernji list“ BiH okarakterisao kao zemlju „u kojoj radikalni islam vehabijsko-salafijske ideologije, kakvu nose najkrvoločnije terorističke organizacije kao što su Islamska država i Al Kaida, rapidno raste“.

Pozivajući se na izveštaj Agencije za istragu i zaštitu (Sipa) BiH, list je naveo i kako je „religijski ekstremizam vehabističko-salafističke provenijencije u BiH institucionalno prisutan unutar i izvan Islamske zajednice, koja i dalje neguje finansijske odnose s Arapima i ćuti na sve vehabističko-salafističke aktivnosti“.

Ova ćutnja i popuštanje Islamske zajednice, naglašava se u tekstu, pomažu ukorenjivanju salafizma u društvu, pa i u samoj Islamskoj zajednici, a kao jedna od žarišnih tačaka vehabijskog delovanja u Sarajevu pominje se džamija kralja Fahda u naselju Alipašino polje, koja ima eksteritorijalni status i čijeg imama Nezima Halilovića smatraju neslužbenim vehabijskim emirom.

U izveštaju Sipe se pominje i hotel „Terme“ Ilidža kao mesto u koje na rehabilitaciju dolaze ranjenici iz Libije, kao i tržište nekretninama, odnosno kupovina i preprodaja zemljišta u okolini Sarajeva šeicima iz Saudijske Arabije, Emirata, Katara i Kuvajta.

Poslove s nekretninama i građevinsku operativu, koja gradi kuće i turističke komplekse oko Sarajeva, uglavnom vode pripadnici i simpatizeri vehabizma, tvrdio je „Večernji list“.

(Sputnjik)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike