U trendu

U Vukovaru obeležavanje 30. godišnjice stradanja, od Srbije se traže podaci o nestalima

Premijer Hrvatske Andrej Plenković izjavio je danas u Vukovaru na obeležavanju 30. godišnjice stradanja tog grada da se od Srbije i dalje traže podaci o nestalima, što je obaveza koju Srbija mora da ispuni na putu prema EU.

„U zadnje vreme postoje signali političke volje da se napravi iskorak, ali s obzirom na iskustva koja smo imali, oprezni smo u analizi tih najava i tek kada budemo imali konkretne dokaze s podacima koji nisu već poznati hrvatskim vlastima, tada ćemo moći da kažemo da smo napravili korak unapred“, rekao je Plenković novinarima, prenela je agencija Hina.

Plenković je dodao da je „jasno da pitanje nestalih predstavlja deo obaveza koje Srbija mora da ispuni na putu prema EU“.

On je rekao da Hrvatska i dalje traga za više od 1.800 nestalih, podatke traži „od onih koji ih imaju, a to su vlast u Srbiji i pojedinci koji znaju gde su grobovi onih koji su pali za Hrvatsku“.

Što se tiče zločina, istakao je da je gotovo šestina onih koji su optuženi za ratne zločine na području Hrvatske upravo s vukovarskog područja.

Prema njegovim rečima, podnete su optužnice protiv celog vojnog vrha JNA, zapovednika, pojedinaca i ima više od 100 presuda, ali i procesa koji traju.

Na pitanje o razdvojenim razredima i vrtićkih grupa na srpsku i hrvatsku decu u Vukovaru, Plenković je rekao da je proces mirne reintegracije hrvatskog Podunavlja doneo neke pojavnosti na tom području, ali da Vlada radi na inkluzivnoj politici prema svim manjinama u Hrvatskoj, pa tako i srpskoj.

Predsednik Hrvatskog sabora Gordan Jandroković rekao je povodom obeležavanja Dana sećanja da Vukovar i dalje nosi tešku ranu.

Na žalost iz Srbije dolaze poruke koje i dalje nisu takve da se prihvata odgovornost za ono što je počinjeno, naravno da to izaziva određdjene tenzije, a posebno u sredinama koje su teško stradale, a Vukovar je jedna od takvih sredina“, rekao je predsednik Sabora.

On je dodao da Hrvatska treba učiniti sve da se one prevladaju, ali da očekuje i od svih koji su odgovorni za ono što se dešavalo da preuzmu svoj deo odgovornosti.

Komemorativnim skupom ispred vukovarske bolnice jutros je počelo obežavanje Dana sećanja na žrtvu Vukovara 1991. i 30. godišnjice stradanja tog grada.

U Vukovaru je kompletan državni vrh na čelu s predsednikom Zoranom Milanovićem i premijerom Andrejom Plenkovićem, ministri, predstavnici političkih stranaka, kao i predstavnici udruženja ratnih veterana i porodica stradalih.

Prema novinarskim procenama, okupilo se hiljade gradjana uprkos preporukama vlasti da zbog epidemiološke situacije ostanu kod kuće.

Posle komemorativnog skupa, krenula je i Kolona sećanja vukovarskim ulicama do 5,5 kilometara udaljenog Memorijalnog groblja žrtava iz Domovinskog rata gde državne i druge delegacije polažu vence.

U Vukovaru se obeležava 30. godišnjica vukovarske tragedije, na dan kada su, posle tromesečne opsade, u taj gotovo razrušen grad ušli pripadnici tadašnje Jugoslovenske narodne armije (JNA) i srpskih paravojnih formacija.

Od prošle godine, taj dan se obeleževa kao Dan sećanja na žrtve Domovinskog rata i Dan sećanja na žrtvu Vukovara i Škabrnje i neradni je dan.

Predstavnici srpskih organizacija pre dva dana su u Vukovaru položili venac u Dunav i kod spomen obeležja na mestu masovne grobnice na Ovčari, i time odali počast svim poginulima i nestalima u Vukovaru 1991.

U delegaciji je bio i izaslanik predsednika Srbije Veran Matić.

Vukovar je 1991, od avgusta do 18. novembra, 87 dana bio pod opsadom JNA i paravojnih srpskih formacija.

Po podacima vukovarske bolnice, tokom tromesečne opsade poginule su 1.624 osobe, a ranjeno više od 2.500. Oko 5.000 ljudi odvedeno je u logore u Srbiji, a iz grada je proterano oko 22.000 Hrvata i ostalih nesrba. Još se oko 300 osoba vode kao nestali.

Dnevno je na ovaj grad padalo oko 7.000 granata, usled čega je gotovo 90 odsto objekata u gradu uništeno.

Iz vukovarske ratne bolnice JNA je izvela ranjenike, medju kojima su bili i civili, koji su ubijeni na Ovčari u noći od 20. na 21. novembra 1991. Iz masovne grobnice na Ovčari ekshumirano je 200 osoba, a još se traga za posmrtnim ostacima njih 70-tak.

Dan sećanja obeležava se i u Škabrnji kod Zadra, gde su pripadnici JNA pod komandom Ratka Mladića i srpskih paravojnih formacija 18. novembra 1991. ubile 43 meštana i 15 pripadnika oružanih snaga.

Ubistva su nastavljena i narednih dana, a u susednom Nadinu ubijeno je 14 civila. Prema podacima nevladinih organizacija, do akcije Oluja 1995. u Škabrnji je ubijeno 86 osoba.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar