Dve milijarde kesa iz supermarketa završi na otadu

KRNJEVO – U Srbiji više od dve milijarde plastičnih kesa godišnje završi na otpadu, rečeno je danas na konferenciji povodom uključivanja jednog od najvećih domaćih trgovinskih lanaca DIS velikoj akciji Privredne komore Srbije za zaštitu životne sredine.

DIS je počeo da naplaćuje biorazgradivih plastičnih kesa u svim maloprodajnim objektima na teritoriji Srbije.

Cena jedne kese će u DIS- u iznositi dva dinara i ta kompanija je donela odluku da od svake prodate kese polovinu novca, odnosno jedan dinar, donira u humanitarne svrhe, rekao je komercijalni direktor kompanije DIS Ivan Šuleić u centrali DIS-a u Krnjevu.

„Novac koji prikupimo od prodaje biorazgradivih kesa biće doniran porodilištima u Smederevskoj Palanci, Kraljevu i Vršcu, kako bi pomogli ustanovama koje su najznačajnije za razvoj naše zemlje“, rekao je Šuleić.

DIS se u akciju uključio 17. avgusta i tako podržao inicijativu PKS o uključivanju trgovinskih lanaca u akciju zaštite životne sredine naplatom biorazgradivih plastičnih kesa u maloprodaji.

Šuleić kaže da je potrošnja kesa na mesečnom nivou pre početka naplaćivanja iznosila između 2,2 miliona do 2,4 miliona kesa.

„Nadamo se da ćemo sa naplatom tu brojku smanjiti za milion do 1,1 miliona kesa“, dodao je on.

Sekretar Udruženja za trgovniu Privredne komore Srbije Žarko Malinović je rekao da je u našoj zemlji prosečna dnevna potrošnja sedam kesa iz super marketa po glavi stanovinika, kao i da na godišnjem nivou to ukupno bude više od dve milijarde kesa.

„Prosecan račun je 450 dinara, pa da li relano imamo potrebu za tih sedam kesa dnevno“, zapitao je Malinović.

On je kazao da je naplata kesa najefeikasniji način da se smanji njihova upotreba i da je već sada upotreba kesa kod trgovaca koji su počeli da ih naplaćuju smanjena za 50 do 60 odsto.

„Cilj je da njihovu upotrebu smanjimo za 70 odsto“, rekao je Malinović dodajući da trgovci na tim kesama ne zarađuju već da ih usmeravaju u humanitarne aktivnosti. Malinović ističe da treba edukovati građane, kako bi što više koristili korpe i cegere, umesto plastičnih kesa.

Navodi da je PKS posvećana unapređenju zakonodavnog okvira u oblasti zaštite životne sredine, kao i da komora edukuje privrednike u tom smislu.

„Zakonska rešenja često nisu dobra, na primer, imate eko taksu na uvoz automobila. U praksi se dešava da kada DIS uveze to vozilo mora da plati eko taksu, dok kada fizičko lice kupuje automobil to ne uradi iako je po zakonu obavezno. Zato što je takvo zakonsko rešenje da se eko taksa plaća na kvartalnom nivou. Zato smo tražili da se ta taksa plaća prilikom registracije ili uvoza automobila“, ističe Malinović.

Kaže da PKS pokušava da reši i problem visokih naknada za odnošenje komunalnog otpada, naročito kod malih prodavaca.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.