Izveštavanje medija o deci: Negativno i senzacionalistički
BEOGRAD – Mediji u Srbiji veoma retko izveštavaju o deci, a kada to čine, najčešće su to prilozi s negativnom konotacijom i sve izraženijim senzacionalizmom, o čemu svedoci i podatak da se u svakom desetom tekstu u dnevnim novinama krše eticki principi i Kodeks novinara Srbije prilikom izveštavanja o deci.
Zbirni rezultat za televizije i dnevnu štampu pokazuje da je od ukupno 769 objava o deci u svim analiziranim medijima skoro polovina sa negativnom konotacijom (46,94 odsto), pokazalo je najnovije istraživanje pod nazivom „Medijska slika dece u Srbiji 2018“ koje je sproveo Centar za profesionalizaciju medija i medijsku pismenost (CEPROM),
Istraživanje, koje je sprovedeno od 20. jula do 1. oktobra, obuvatilo je televizije s nacionalnom frekvencijom (RTS 1, TV Pink, TV Prva, TV O2 i TV Happy), kao i sedam dnevnih novina (Politika, Danas, Večernje novosti, Blic, Kurir, Informer i Srpski telegraf), a rezultati su predstavljeni danas na sajmu medija „Media market“.
Istraživanje je pokazalo da se u dnevnoj štampi najčešće krši odredba Kodeksa novinara Srbije koja se odnosi na nedozvoljeno otkrivanje identiteta dece (39,71 odsto od ukupnog broja prekršaja), sledi ugrožavanje prava i dostojanstva dece (33,82 odsto) i, na kraju, korišćenje neprimerenih, uznemiravajućih, pornografskih i svih drugih sadržaja koji mogu imati štetan uticaj na decu (26,47 odsto).
Kako je saopštio CEPROM, o nezainteresovanosti medija za decu kao društvenu grupu najbolje svedoči podatak da se na televizijama u proseku emituje manje od jednog priloga o deci dnevno u celokupnom programu (prosečno 0,89 priloga), kao i manje od jednog teksta dnevno u analiziranim dnevnim listovima (prosečno 0,94 teksta).
Kada je rec o konotaciji medijskih objava, čak 57,95 odsto tekstova u dnevnoj štampi ima negativnu konotaciju (27,02 odsto pozitivnu i 15,03 odsto neutralnu), dok televizije pokazuju veći senzibilitet prilikom izveštavanja o deci, jer su sa 44,19 odsto najbrojniji prilozi s pozitivnom konotacijom (30,65 odsto ima negativnu i 25,16 odsto neutralnu konotaciju).
Navodi se da se posebno zabrinjavajući podaci odnose na teme koje su dominantne u domaćim medijima.
Iako se i tu beleži razlika u izveštavanju televizije i dnevne štampe, zbirni rezultati pokazuju da su zlostavljanje dece, nesreće, nasilje i narkomanija teme u čak 56 odsto priloga o deci, dok su istovremeno uspesi i dostignuca dece izuzetno retko prisutni i na televiziji i u štampi, i udeo takvih objava svodi se praktično na nivo statističke greške.
Predsednik CEPROM-a Marko Nedeljković upozorava da ovakvo medijsko izveštavanje ima izrazito negativan uticaj na samu decu, ali i na percepciju dece u javnosti.
„Neuporedivo je veća šansa da dete dospe u medije ako je direktno ili indirektno akter tuče, saobraćajne ili neke druge nesreće ili zlostavljanja, nego ako je postiglo neke zapažene rezultate u školi, na takmičenju ili inicirao pozitivne akcije ili promene u društvu“, kaže Nedeljković.
Mediji, dodaje, na taj način deci šalju izrazito negativnu poruku da su incidenti za medije i društvo bitniji od uspeha.
„Takvo izveštavanje kao krajnju posledicu ima i negativniju percepciju dece u javnosti, pa se sve češće mogu čuti ocene da su ‘današnja deca nestašnija, problematicnija i gora nego ranije’, što je vrlo diskutabilna ocena i svakako ne doprinosi poboljšanju statusa dece u društvu“, objašnjava Nedeljković.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.