Razvoj zdravstva – efekti poražavajući

Srbija je za unapredjenje zdravstvenog sistema u procesu pristupanja EU dobila najviše novca po glavi stanovnika od svih ostalih zemalja, a dobijeni efekti su poražavajući, rekli su danas predstavnici nevladine organizacije Doktori protiv korupcije.

Kako je rečeno na na tribini „Medjunarodni projekti u zdravstvu – neostvarena očekivanja“, uprkos dobijenom novcu smrtnost od raka u Srbiji je najveća u regionu, aparati ne rade, a redovi za specijalističke preglede su ogromni.

„Srbija je od 2002. godine do sada dobila 500 miliona evra iz raznih izvora za razvoj zdravstva, a danas možemo da kažemo da je odnos izmedju uloženih sredstava i efekata lečenja disfrapantan“, rekao je doktor Draško Karadjinović.

Efekti lečenja poražavajući su iako Srbija izdvaja oko 11 odsto bruto domaćeg proizvoda za zdravstvenu žaštitu što je ubedljivo najviše u regionu, rekao je Karadjinović i podsetio da i pacijenti za lečenje takodje plaćaju najviše.

Prema njegovim rečima, u Srbiji od raka u prvih pet godina umre dve trećine obolelih dok ih u regionu i Evropi toliko preživi.

„Standardizovana stopa smrtnosti u Srbiji užasavajuća je i iznosi 236 dok je u Grčkoj 137 i Albaniji 168“, naveo je Karadjinović.

Projekti za unapredjenje tercijalne zažtite neuspešni su, te ustanove i dalje služe kao domovi zdravlja, rekao je Karadjinović i dodao da je slično stanje i sa projektima unapredjenja kapaciteta Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.

Prema njegovim rečima, milioni su uloženi i u oblasti lečenja od zavisnosti, razvoja menadžmenta, integrisanog zdravstvenog informacionog sistema, a rezultata i dalje nema.

„Nijedna od 272 zdravstvene ustanove nema kompletan informacioni sistem neophodan za svakodnevni rad“, kazao je Karadjinović i dodao da se upotrebljavaju i nelicencirani i nekompatibilni softveri.

EU je za obnovu 20 zdravstvenih ustanova u Srbiji i Torlaka izdvojila 20 miliona evra, a za četri kliničko-bolnička centra 200 miliona, rekao je on i dodao da je od 2006. godine, kada je novac dobijen do danas, samo KC Niš ušao u fazu gradjevnskih radova, dok se u ostala tri nije odmaklo dalje od projekata na koje je otišlo 11 miliona evra.

Prema njegovim rečima, prvi pilot projekat renoviranja kraljevačkog Zdravstvenog centra koji je trebalo da bude uzor za rekonstrukciju ostalih zdravstvenih ustanova u Srbiji doživeo je fijasko.

Više od 80 odsto nabavljene opreme nije bilo upotrebljivo. A nakon zemljotresa rekonstruisana ustanova je bila pred rušenjem, dodao je Karadjinović.

Doktor Borko Josifovski upozorio je da je situacija u Torlaku i na Transfuziologiji alarmantna, da su te dve ustanove od strateških oslonaca i pored više od deset miliona evra opredeljenih za projekte razvoja postale kritičke slabosti domaćeg zdravstvenog sistema.

Prema njegovim rečima, zbog tih neuspelih projekata danas se izmedju ostalog, oko 45 tona krvne plazme baca, dok se za uvoz krvnih derivata daje godišnje 25 miliona evra što bi bilo dovoljno da se izgradi i opremi jedan regionalni zdravstveni centar.

Zbog svega toga, upotrebljava se nebezbedna krv koja se uvozi iz zemalja, poput Indije, gde se evidencija transmisionih bolesti ne vodi, rekao je doktor i dodao da Torlak uvozi poliovakcine koje plaća 970 dinara dok domaće koštaju 59.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.