Reis Islamske zajednice Srbije čestitao Kurban Bajram
Bajram je prilika da se započne život u zajedništvu, kazao je u svojoj poruci reis Islamske zajednice Srbije Sead Nasufović danas uoči Kurban Bajrama, čestitavši njegov početak svim vernicima u Srbiji.
„Svedoci smo da je čovek danas, više nego ikada ranije, izložen pritisku da odustane od susreta sa čovekom, te da se danas spas traži u samoći. Takav put i takav način života nije od Boga,niti vodi ka Bogu“, rekao je Nasufović.
On je kazao i da je „smisao života da čovek bude srećan“, da je „samoća tuga“, a da je „zajedništvo sreća“.
Naveo je i da je Rijaset Islamske zajednice Srbije ove godine organizovao odlazak na hadž 415 vernika, dok je u organizaciji drugih zajednica sa područja Srbije na hadž otišlo 230 vernika.
Nasufović je naveo i da se danas završavaju uplate za kurbansko meso, koje će deliti svim javnim telima u Srbiji i da Islamska zajednica nema problema sa organizovanjem aktivnost, koje su postala dugoročna praksa.
Odgovarajući na pitanje novinara o rušenju džamije u Zemun Polju rekao je da je zajednica koju predvodi ponudila nekoliko rešenja za nalaženje rešenja, ali da od države „ni na jedan predlog nisu dobili odgovor“.
„Došlo je do nesporazuma samo zbog te dozvole. Mi smo hteli da stanovnicima tog naselja, koje je pretežno romske nacionalnosti, ponudimo ne samo verski objekat, već i prostor gde bi mladjim ljudima ponudili obrazovanje (koje im nedostaje)“, rekao je Nasufović.
Islamski vernici sutra počinju četvorodnevnu proslavu jednog od dva svoja najveća praznika – hadžijski Kurban-bajram (Dan žrtve).
Prvog dana praznika obavlja se bajramska molitva – Bajram-namaz.
Svi muslimanski verski praznici računaju se po mesečevoj, a ne po sunčevoj godini, a Kurban-bajram je dva meseca i 10 dana posle Ramazanskog bajrama.
Kurban-bajram se naziva i hadžijski zato što se toga dana završava glavno godišnje hodočašće u ćabi, odnosno u Meki, u Saudijskoj Arabiji, najvećem islamskom svetilištu.
Hadž je jedna od pet glavnih verskih obaveza punoletnih islamskih vernika, ukoliko mogu finansirati troškove hodočašća, ne ugrožavajući normalan život svoje porodice.
Praznik se zove Kurban-bajram jer se tada prinosi žrtva – kurban (ovca ili goveče), što znači približavanje Bogu. Prinošenje žrtve značajan je deo hadža. Taj obred vrše svi oni koji za to imaju mogućnosti. Običaj je da se meso (od kurbana) deli sirotinji, susedima i rodbini.
Biblijska i kuranska priča o žrtvi slične su, ali u Bibliji djavo iskušava Avrama da li će da žrtvuje sina Isaka, a u Kuranu iskušava Ibrahima da li će žrtvovati sina Ismaila. Predanje se završava tako što Alah zamenjuje Ismaila žrtvenom životinjom poslatom iz raja.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.