U trendu

Srpske železnice godišnje prevezu tek sedam miliona putnika

BEOGRAD – Kako je drumski saobraćaj dominantan u Srbiji gde ,recimo samo „Lasta“ autobusima godišnje preveze više od 100 miliona putnika,a vozovi svega oko sedam miliona putnika i 11 miliona tona robe, država nastoji da velikim brojem projekata na modernizaciji srpskih pruga oživi železnički saobraćaj.

Tako je u prethodne četiri godine rekonstruisano j i modernizovano 223 km pruga, nabavljeno 48 novih vozova (elektromotornih i dizel-motornih), završena i puštena u rad stanica Prokop i započeto reformisanje železničkih kompanija, rečeno je Tanjugu u Ministarstvu građevine i Infrastrukturi železnice Srbije.

Jedan od naznačajnijih projekata u realizaciji je zgradnja brze pruge Beograd – Budimpešta kroz Srbiju, za brzine od 200 km na sat, a očekuje se da će sa modernizacijom najvećeg dela železničkih koridora 10 i 11 biti dodatno povećan obim transporta železnicom, pre svega, u teretnom saobraćaju.

„Modernizacija železnice bila je jedan od prioriteta vlade i Ministarstva građevine, upravo zbog potencijala koji postoji u železnici, a koji nije iskorišćen zbog višedecenijskog neulaganja i zanemarivanja železnice“, navode u ministarstvu.

Najveći i najvredniji projekat je modernizacija i rekonstrukcija pruge Beograd-Budimpešta na teritoriji Srbije vredan ukupno 1,75 milijardi evra.

Izvode se radovi trenutno na dve deonice, ukupne dužine 75 km, od Beograda do Novog Sada, gde su angažovane kineske i ruske kompanije, a za deonicu od Novog Sada do Subotice na Sedmom samitu šefova vlada Kine i 16 zemalja centralne i istočne Evrope održanom u julu u Sofiji potpisan je komercijalni ugovor vredan 943 miliona evra.
Modernizacija železnice, pre svega, koridora 10 i 11, imaće važno mesto i u novom investicionom ciklusu koji kreće iduće godine, a čija vrednost iznosi najmanje pet milijardi evra.

Kad je reč o železničkom Koridoru 10, za rekonstrukciju i modernizaciju pruge Niš-Dimitrovgrad sa izgradnjom obilazne pruge oko Niša potpisan je ugovor sa Evropskom investicionom bankom i u taj projekat biće uloženo ukupno 268 miliona evra.

Sa kineskom kompanijom CRBC, na marginama Samita u Sofiji, potpisan je memorandum o saradnji na projektu rekonstrukcije pruge Beograd-Niš, a prvi korak u rekonstrukciji pruge od Beograda do Niša je izrada projektne dokumentacije za 198 km. Procenjuje se da je za rekonstrukciju potrebno oko 600 miliona evra.

Rekonstrukcija te pruge je važna, pre svega, za Srbiju, ali je neophodna i za bolje povezivanje železnicom u čitavom regionu, kako bismo imali efikasnu i brzu železničku vezu na celom potezu od Budimpešte do Pireja.

Na barskoj pruzi kroz Srbiju odnosno železničkom Koridoru 11, posle 40 godina, rekonstrisano je 77,6 km pruge Resnik-Valjevo.

Za preostale deonice do granice sa Crnom Gorom, ukupne dužine 210 km, ove godine je u planu izrada projektne dokumentacije, kako bi 2019. mogli da počnu radovi.

Kad je reč o izgradnji železničke stanice Beograd Centar u Prokopu, deo sredstava iz zajma Kuvajtskog fonda za arapski ekonomski razvoj (KFAER) 2016.koji je ostao neiskorišćen za radove u prvoj fazi koja je završena biće iskorišćen za radove u tzv. međufazi, a pokrenuta je i procedura za odobrenje novog kredita od kuvajtskog fonda za finansiranje druge faze koja, između ostalog, uključuje izgradnju stanične zgrade.

Nenad Stanisavljević iz Infrastrukture železnice Srbije je rekao Tanjugu da je oživela stanica Beograd centar u Prokopu i da je i suštinski i formalno postala glavna železnička stanica u Beogradu.

Podseća da od 1. jula kroz staru stanicu ne prolaze vozovi i da je 195 vozova u međunarodnom i unutrašnjem saobraćajum, kao i iz sistema beogradskog voza, preusmereno u Prokop.

„Iskustva do sada potvrđuju da je Beogad centar profunkcionisao u saobraćajnom i koncepcijskom smislu. U potpunosti je opravdao svoju novu ulogu i pokazao da može da primi tako veliki broj vozova i putnika. Od 25. jula zbog radova na modernizaciji deonice Beograd centar – Zemun, jedan broj vozova ne saobraća više kroz Prokop: BG voza, u međunarodnom i unutrašnjem saobaćaju, ali i pored toga Prokop zadržava status glavne žleezni stanice u Beogradu“.

Kaže da je u toj stanici postavljen info pult i da su obezbeđeni osnovni komercijalni sadržaji, radnici železnice dežuraju 24 sata dnevno zbog velikog broja putnika, tu su i policijska stanica i ambulanta.

Prema njegovima rečima, bilo je dosta primedbi putnika, zbog nedostatka pokretnih stepenica i lifta i pokrenut je tender i za dva do tri meseca će taj problem biti rešen odnosno biće postavljana dva lifta, koja će moći da koriste i osobe sa invaliditetom.

„Predstoji druga faza i konačan završetak stanice u Prokopu, koja će biti savremena železnička stanica, to jest poslovno-saobraćajni centar koji će se nalaziti iznad perona. Očekujemo u septembru ili oktobru formalno odobravanje sredstava iz kuvajtskog kredita, a radovi bi mogli da počnu krajem ove ili pocetkom naredne godine. Očekuje se da za dve godine budu završeni svi radovi na stanici Beograd centar“.

Stanisavljević je naglasio da će to biti jedan od najsavremenijih i najfukncionalnijih objekata u ovom delu Evrope.

Putnici su rekli Tanjugu da za samo desetak minuta mogu da stignu do Prokopa od Ulice Kneza Miloša, a pojedini čak kažu da su došli pešice. Ipak, mogle su se čuti i zamerke, na primer, da nema dovoljno parking mesta.

Stanisavljević kaže da to što se vozovima godišnje preveze oko sedam miliona putnika i oko 11 miliona tona robe, ipak, nisu zanemarljive brojke za teritoriju Srbije, kao i da železnički saobaćaj u Srbiji ima mnogo veće potencijale.

„Ovo su brojke koje su u prevozu putnika i robe rezultat višedecenijskog nedovoljnog ulaganja u infrastrukturu i kapacitete u železničkom saobraćaju“, ukazao je on.

Ističe da je do sada modernizovano oko 220 km pruge i da se ove godine radi na modernizaciji više od 300 km pruga.

Stanisavljević navodi da se sa projektima, uz nabavku novih motornih elektro i dizel vozova, stvaraju uslovi za svoobuhvatnu modernizaciju železničkog saobaćaja u Srbiji, koja je praćena i završetkom prve faze reforme srpskih železnica.

(Tanjug)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike