Američka štampa: Ko će koga nadmudriti u Helsinkiju?

Tek što su objavljeni datum i mesto održavanja samita Donalda Trampa i Vladimira Putina, američka štampa već prenoi strahovanja da će njihov predsednik sa tog sastanka otići nadmudren.

Stručnjaci za spoljnu politiku, uključujući neke iz Trampove administracije, uzmenireni su da bi na tom susretu, predviđenom za 16. jul u Helsinkiju Tramp mogao da Putinu načini ustupke, za koje, zauzvrat, neće dobiti mnogo.

“Njujork tajms” podseća da je Tramp samo u proteklih nekoliko nedelja zatražio da se Rusija ponovo pridruži “Grupi 7” industrijskih država, da se iz njegove izjave da na Krimu svi govore ruski moglo zaključiti da pruža legitimitet aneksiji tog poluostrva, kao i da nastavlja da osporava tvrdnje da se Moskva mešala u američke izbore 2016.

Tramp veruje, piše list, da sagovornika može pridobiti vrstom lične diplomatije. koja „zaobilazi“ na papiru napisane podsetnike, već se umesto toga zasniva na kombinaciji laskanja, nagovaranja i improvizacije.

”Tramp smatra da dobar sastanak predstavlja pozitivan diplomatski uspeh. To je pogrešno, dobar sastanak je samo sredstvo do cilja”, kaže Majkl Mekfaul, bivši američki ambašador u Moskvi.

On smatra da će Putin biti izuzetan na sastancima “jedan na jedan”, pošto je dobro obavešten o američkoj spoljnoj politici i rešen da to znanje upotrebi.

Tramp nije prvi američki predsednik koji je u prvi plan istakao izgradnju odnosa sa ruskim liderima.

Pre njega to je radio Bil Klinton sa Borisom Jeljcinom, Džordž Buš je pokušavao sa Putinom, a Barak Obama sa Dmitrijem Medvedevim.

Ali, samo je Tramp od toga napravio čitavu svoju agendu, napominje “Njujork tajms”.

“Njuzvik” piše da Putin, “grub i šarmantan, hvalisav i laskav, okretan i odlučan”, ima daleko više iskustva i veštine da sa samita u Helsinkiju ode kao jači.

“On je majstor za detalje… i veoma dobar u procenjivanju sagovornika”, kaže bivši pomoćnik državnog sekratara Danijel Frid.

Stručnjaci kažu da Putin već ima jasnu ideju o tome šta želi da dobije od Trampa i SAD, navodi list.

“Putin želi da se vrati u uzak krug glavnih svetskih lidera, on želi da sa Trampom i Si Đinpingom bude trojka, koja, ne samo da ima nuklearno oružje, već vodi svet”, kaže Arijel Koen, iz Atlantskog saveta i dodaje:

“On želi ukidanje sankcija, on želi priznanje Krima kao dela Rusije, on želi rešenje za Ukrajinu, i želi da Tramp pristane da Bašar al Asad ostane na vlasti u Siriji”.

Sa njim se slaže Alina Poljakova, analitičar Brukingsove institucije, koja kaže da, na prvom sastanku, Putin verovatno neće biti direktan, već će nastojati da Trampu izloži ruski pogled na svet, kako bi ga uverio da je Rusija saveznik, a ne protivnik SAD.

“Njuzvik”, međutim, konstatuje da moć Kongesa da oblikuje američku spoljnu politiku i organiči Trampa znači takođe i da su ograničene ruske opcije sa predsednikom SAD, bez obzira kako dobar pregovarač Putin bio.

(Tanjug)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike