Britanski ministar se izvinio zbog ubistava iz 1971. godine, porodicama to nije dovoljno
Britanski ministar za Severnu Irsku Brendon Luis danas se izvinio se u parlamentu u Londonu za ubistvo deset civila tokom nemira u Belfastu 1971. godine.
Luis je pred poslanicima donjeg doma btitanskog parlamenta rekao da Vlada „duboko žali“ i da joj je „istinski žao“ zbog dogadjaja u distriktu Belimarfi, u zapadnom delu Belfasta, pre 50 godina.
„Do dogadjaja u Belimarfiju nikad nije trebalo da dodje, porodice ubijenih nikada nije trebalo da iskuse tugu i traumu tog gubitka. Nije trebalo da čekaju gotovo pet decenija na ovonedeljnu presudu, niti ih je trebalo primoravati da iznova i iznova proživljavaju to strašno vreme iz avgusta 1971. godine u njihovoj dugoj i mučnoj potrazi za istinom“, kazao je Luis.
Sud je u utorak presudio da su devet muškaraca i žena, koje su ubili britanski vojnici, bili nevine žrtve koje nisu ugrožavale vojnike u vreme ubistva. Velika Britanija i Severna Irska i dalje različito gledaju na dogadjaje iz prošlosti.
Britanski premijer Boris Džonson u sredu se u telefonskom razgovoru izvinio liderima Vlade Severne Irske, u kojoj su sada predstavnici obe suprotstavljene strane.
Džonson se danas ponovo izvinio, u pismu porodicama ubijenih, navodeći da je „dužnost države da poštuje najviše standarde“.
„To od nas zahteva da priznamo bol i agoniju koji su izazvani kada nismo poštovali te standarde“, naveo je Džonson.
Medjutim, članovi porodica ubijenih, medju kojima je bila majka osmoro dece i sveštenik, navode da izvinjenje Luisa nije dovoljno, iako je u većoj meri zvanično od Džonsonovog.
Neki od njih navode da bi zvanično izvinjenje trebalo da uputi premijer Džonson.
Poredjenja radi, bivši premijer Dejvid Kameron svojevremeno je u parlamentu dao izjavu kojom je priznao punu krivicu britanskih vojnika za smrt 13 demonstranata 1972. godine.
Presuda je objavljena u vreme kada grupe veterana vrše pritisak na britansku vladu da spreči procesuiranje bivših vojnika, od kojih su mnogi u 70-im i 80-im godinama života, zbog njihovih akcija tokom sukoba u Severnoj Irskoj.
Više od 3.000 ljudi poginulo je tokom tri decenije sukoba katolika, pristalica ujedinjenja sa nezavisnom Irskom, i protestanata, koji su bili za ostanak Severne Irske u zajedničkoj državi sa Velikom Britanijom.
Ubistva u Belimarfiju dogodila su se tokom tri avgustovska dana 1971. godine, kada je britanska vlada pokušala da primeni novu politiku koja je dozvoljavala hapšenja i zatvaranja osumnjičenih ekstremista bez sudjenja.
Nasilje se razbuktalo kada su se demonstranti suprotstavili vojnicima koji su ušli u većinski katoličku oblast radi hapšenja osumnjičenih pripadnika tadašnje Irske republikanske armije (IRA).
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.