U trendu

Članica komisije UN za Ukrajinu: Registrovani slučajevi zločina nad decom

Članica Nezavisne medjunarodne istražne komisije za Ukrajinu koju su formirale Ujedinjene nacije (UN) Jasminka Džumhur izjavila je da je Komisija registrovala odredjeni broj zločina u odnosu na decu koja su stradala od vatrenog oružja, ali da se dešavalo i seksualno zlostavljanje i povredjivanje dece.

„Odredjene informacije ukazuju na transfer dece sa područja Ukrajine na teritoriju Rusije, gdje se još uvek nalaze, kao i da se postavlja pitanje povratka te dece. U velikom broju ovih slučajeva biološki roditelji se nalaze na teritoriji Ukrajine“, izjavila je Džumhur u intervjuu za Radio slobodna Evropa.

Ona je ponovila da su na području Ukrajine počinjeni ratni zločini, da se dogodilo kršenje ljudskih prava i medjunarodnog humanitarnog prava i dodala da su se dogodili i zločini nad decom od strane ruske vojske.

„Kada govorimo o oblicima kršenja ljudskih prava, ona se mogu grupisati u dve kategorije, protiv integriteta osoba i druga u odnosu na infrastrukturu. Govori se o torturi, zlostavljanju, silovanjima i drugim oblicima seksualnog nasilja“, rekla je Džumhur.

Članica komisije dodala je da se druga grupa zločina odnosi se na infrastrukturu u slučajevima gde su ciljani objekti energetskog sektora na početaku zime, što je indirektno ugrozilo ljudska prava velikog broja stanovnika da ima pristup struji, zdravstvenoj zaštiti i obrazovanju dece.

„Značajna razlika izmedju sukoba u Bosni i Hercegovini i sukoba u Ukrajini je u oblicima i dimenzijama zlostavljanja s obzirom na vrstu oružja koje se koristi. BiH je bila pod embargom i nije se mogla naouružavati, niti joj se mogla dostavljati humanitarna pomoć“, rekla je Džuhmur.

Ona je dodala da se u Ukrajini koristi visoko sofisticirano i dalekometno oružje koje ima razarajuću snagu na infrastrukturu, ali da je razlika i to što se odmah kreira okvir za žrtve, od njihove registracije, njihove podrške.

„BiH je propustila taj momentum da paralelno sa konfliktom razvija modele za zbrinjavanje žrtava i mislim da je to jedna negativno naučena lekcija iz bosanskohercegovačkog konflikta koja bi trebalo da se koristi u drugim državama kako žrtve ne bi nosile traumu i posebno traumu napuštenosti“, rekla je ona.

Džuhmur je objasnila da se kod pitanja krivične odgovornosti otvara mogućnost procesuiranja predmeta ratnih zločina pred nacionalnim pravnim sistemom ali da tada nastaje problem dostupnosti onih koji su počinili zločine.

„Medjunarodno procesuiranje ratnih zločina je značajno sa aspekta činjenice da ni Rusija ni Ukrajina nisu ratifikovale haški statut i iz tog razloga se postavlja pitanje mogućnosti procesuiranja predmeta, s tim što je Ukrajina dala dve izjave kojim prihvata nadležnost Medjunarodnog suda za zločine počinjene na teritoriji Ukrajine“, rekla je ona.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar