DW: Opet ništa od pregovora o bregzitu

BERLIN – Velika očekivanja i opet ništa, u nedelju nije bilo proboja u pregovorima oko Bregzita, pa sada EU preti da će razmotriti scenario razvoda bez dogovora dok se Terezi Mej ljulja fotelja i pitanje je ima li većinu kod kuće, piše danas „Dojče vele“.

U nedelju po podne posmatrači su imali velika očekivanja. Dominik Rab, britanski ministar i glavni pregovarač o razdruživanju Velike Britanije i Evropske unije, dobio je iznenadni poziv da poseti Brisel. Pozvao ga je čovek koji vodi pregovore u ime Unije, Mišel Barnije.

Nagađalo se da je Rabu ponuđeno da potpiše konačni sporazum. Ili da je zamoljen da sa briselskim kolegom razjasni neke detalje za koje je potreban ministarski nivo.
Navodno su pregovarači bili na korak od uspeha. Ta nagađanja su se ispostavila kao prazno naklapanje, jer je u škrtom saopštenju bila samo konstatacija da su se pregovori vodili i da nema rezultata.

Iste večeri su ministri 27 članica EU pozvani u Brisel kako bi bili informisani o pregovorima. Taj krug političara bi, po predviđenoj proceduri, prvi dao saglasnost ako bi došlo do konačnog dogovora.

Bilo je predviđeno da već danas poverenici vlada počnu sa pripremama ministarskog samita. Ta pripremna faza je otkazana, isto kao i konferencija za medije na kojoj je trebalo da se pojave Rab i Barnije.

Dakle, opet su u samom finišu pregovori – propali. Vremena je sve manje. Naime, predsednik Evropskog saveta Donald Tusk je najavio da će u slučaju nepostizanja sporazuma do srede, u novembru sazvati samit EU o takozvanom „neuređenom Bregzitu“ („No-Deal-Brexit“), piše „Dojče vele“.

Svakako je to strateška pretnja, termin se još jednom može pomeriti do sredine decembra i takozvanog Božićnog samita. Ali to je onda poslednji termin. Ostaju još dva meseca.

U pregovaračkom žargonu, „backstop“ označava volju Evropske unije da se i nakon Bregzita između Severne Irske i Republike Irske ne vrati „tvrda granica“. Brisel želi da Severna Irska ostane jače povezana sa Evropskom unijom, što britanski unionisti striktno odbijaju.

Prošlonedeljni susret Barnijea i šefice severnoirske Demokratske unionističke partije (DUP) Arlin Foster protekao je izgleda u napetosti i netrpeljivosti.

Ta stranka obezbeđuje britanskoj premijerki Terezi Mej većinu u Londonu. Stoga ne treba da čudi što je premijerka zaoštrila ton, izjavivši da neće dozvoliti ni najmanju razliku između pravila za Severnu Irsku i ostatak Kraljevstva.

Unionisti imaju sredstvo pritiska. Zapretili su da će onemogućiti usvajanje budžeta za 2019. u britanskom parlamentu. Tereza Mej je zato predložila da cela Velika Britanija u prelaznom periodu ostane u carinskoj uniji sa EU. Time bi carinske kontrole na granicama većim delom postale suvišne, a spor bi se odgodio.

Međutim, ministar Trgovine Lijam Foks ne bi onda mogao da sklapa bilateralne ugovore širom sveta, a upravo ta mogućnost je bila jedan od glavnih argumenata zagovornika Bregzita.

Tereza Mej ih želi umiriti vremenskim ograničavanjem ostanka u carinskoj uniji sa Briselom. EU to kategorički odbija, pošto će isti problem biti na stolu za dve ili tri godine. Britanska strana je, takođe, zatražila produžetak prelaznog perioda, što Brisel takođe ne želi. Ni jedna ni druga strana ne popuštaju.

Sve ostalo je već dogovoreno. Iz diplomatskih krugova se čuje procena da je 85 odsto materije regulisano. Ali izgleda da ostatak predstavlja nepremostivu prepreku, piše „Dojče vele“.

Britanskoj premijerki bukvalno gori pod nogama. Bivši ministar za Bregzit Dejvid Dejvis, koji je dao ostavku jer se nije slagao sa premijerkinom strategijom u oblikovanju Bregzita, pozvao je javno konzervativce da se suprotstave Terezi Mej, tvrdeći da je došlo vreme da se kabinet okrene protiv svoje šefice, kako bi se izbegao Bregzit koji ne zaslužuje to ime.

I bivši ministar spoljnih poslova Boris Džonson rado govori o „ropstvu pod Evropskom unijom“ kao i o „vazalnoj državi“ Velikoj Britaniji.

Nekoliko mlađih ministara razmišljaju da daju ostavke ukoliko dođe do carinske unije. Unionisti prete opštom pobunom i propagiraju Bregzit bez sporazuma. Navodno, već postoji 44 zahteva za glasanje o nepoverenju premijerki, a 48 je broj koji bi takvo glasanje zaista pokrenuo.

Čak nije do kraja izvesno da bi Tereza Mej imala većinu u parlamentu za sporazum sa EU. Takođe je nejasno da li će ona politički preživeti do kraja novembra ili sredine decembra.

Ni iz Brisela ne stiže spasonosna formula, pošto su pregovarači odatle otputovali praznih ruku, navodi „Dojče vele“.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.