U trendu

EK: Srbija da uskladi spoljnu politiku sa EU

BRISEL – U Godišnjem izveštaju Evropske komisije za Srbiju, u koji je Tanjug imao uvid, ocenjuje se da Srbija treba da uskladi spoljnu politiku sa EU, a Beograd i Priština pozivaju da se konstruktivno angažuju i unaprede pregovore bez daljeg odlaganja.

U Izveštaju Komisije koji će sutra biti predstavljen, navodi se da se Srbija posle agresije Rusije na Ukrajinu nije uskladila sa restriktivnim merama EU protiv Rusije i od Srbije očekuje da kao prioritet pokaže posvećenost i „progresivno se usklađuje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, uključujući mere ograničenja EU, u skladu sa pregovaračkim okvirom EU-Srbija“.

Kada je reč o dijalogu o normalizaciji odnosa sa Prištinom, koji je nastavljen, u Izveštaju se ocenjuje da „još uvek nije postignut dalji konkretan napredak u pregovorima o sveobuhvatnom i pravno obavezujućem sporazumu o normalizaciji“. Komisija poziva „Kosovo i Srbiju da se konstruktivno angažuju i unaprede pregovore“ i to „bez daljeg odlaganja“.

Za Komisiju je postizanje takvog sporazuma „hitno i ključno kako bi Kosovo i Srbija mogli da napreduju na svojim evropskim putevima“.

Što se tiče dobrosusedskih odnosa i regionalne saradnje, u Izveštaju se navodi da je Srbija ostala posvećena unapređenju bilateralnih odnosa sa drugim zemljama kandidatima, potencijalnim kandidatima i susednim državama članicama EU i da aktivno učestvuje u regionalnoj saradnji.

Komisija primećuje da su odnosi sa Hrvatskom „bili zategnuti, uz povremene političke sukobe“, a za odnose sa Crnom Gorom kaže da su „izazovni“, ali da su obe strane nagovestile veću spremnost za resetovanje odnosa i rad na rešavanju otvorenih pitanja.

U delu koji se odnosi na ekonomiju Komisija navodi da se Srbija po ekonomskim kriterijumima nalazi „između dobrog i umerenog nivoa pripremljenosti“ i da je „ostvarila određeni napredak u razvoju funkcionalne tržišne privrede“. Ocenjeno je i da se posle 2020. godine, „srpska privreda snažno oporavila u 2021. praćena izvesnim usporavanjem u prvoj polovini 2022. godine“.

U izveštaju se konstatuje da su parlamentarni izbori 3. aprila ove godine rezultirali pluralističkim parlamentom, ali uz ocenu da su politička i medijska scena ostale polarizovane.

Komisije je uočila da se u Srbiji koristi uvredljiv jezik protiv političkih protivnika, kako u parlamentu, tako i tokom izborne kampanje i preporučuje da se kodeks ponašanja efikasnije koristi “u sprečavanju i sankcionisanju upotrebe uvredljivog i neprikladnog jezika u parlamentu”.

Kada su u pitanju migracije Komisija navodi da je Srbija nastavila da doprinosi upravljanju mešovitim migracionim tokovima ka EU i da je dala ukrajinskim državljanima privremenu zaštitu na godinu dana, ali ocenjuje da Srbija nije preduzela korake da uskladi viznu politiku vezanu za treće zemlje sa EU, posebno, kako se kaze, sa onim trećim zemljama koje „predstavljaju rizik od neregularne migracije ili bezbednosti za EU“.

U Izveštaju se navodi da je učinjen naoredak kada je u pitanju pravosudni sistem i ističe da je „Srbija učinila važan korak ka jačanju nezavisnosti i odgovornosti pravosuđa usvajanjem relevantnih amandmana na Ustav u februaru 2022. godine, zajedno sa ustavnim zakonom kojim se utvrđuju koraci i rokovi za njihovu primenu“.

Prema oceni Komisije, Srbija je umereno pripremljena u pogledu reforme javne uprave i ostvaren je ograničen napredak u ovoj oblasti.

Kada je reč o borbi protiv korupcije kaže se da je “ostvaren određeni napredak”, a da je u borbi protiv organizovanog kriminala tokom perioda izveštavanja ostvaren ograničen napredak i dodaje da je broj novih istraga i pravosnažnih presuda povećan u 2021. godini u odnosu na 2020. godinu, ali da je smanjen broj optužnica i prvostepenih presuda.

Komisija ocenjuje da Srbija ima zakonodavni i institucionalni okvir za očuvanje osnovnih prava i da je usvojena nova strategija za borbu protiv diskriminacije i inkluzije Roma, ali napominje da “Srbija treba da ojača institucije za ljudska prava izdvajanjem neophodnih finansijskih i ljudskih resursa”.

Izveštaj se osvrće i na Evroprajd i u njemu se navodi da je bilo slučajeva nasilja, a da je komunikacija nadležnih bila “kontradiktorna, uključujući i zabranu prvobitne trase marša”.

U ovom delu Izveštaja piše i da su vlasti zabranile antievropske, antizapadne demonstracije najavljene za vreme marša i da su održavale kontakte sa organizatorima kako bi pronašli rešenje, ali da je bilo teškoća.

Komisija smatra da nije zabeležen napredak u slobodi izražavanja, spominju se slučajevi pretnji i nasilja nad novinarima i dodaje da okruženje za nesmetano ostvarivanje slobode izražavanja i dalje treba dodatno ojačati u praksi.

Komisija napominje i da je u julu ove godine “Regulatorno telo za elektronske medije dodelilo sve četiri nacionalne frekvencije, na period od osam godina, istim televizijskim kanalima kao i u prethodnom periodu, tokom kojeg su svi dobijali opomene od REM-a zbog kršenja svojih zakonskih obaveza”.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar