EU od Ankare traži da poštuje raniji sporazum o migrantima

ZAGREB – Evropska unija neće dozvoliti ucenjivanje Turske i traži da zvanična Ankara poštuje sporazum o zaustavljanju migranata, poručili su danas u Zagrebu ministri spoljnih poslova država EU.

Na vanrednom sastanku ministri EU pokušavaju da usaglase zajednički odgovor na krizu koja je zapretila novim migrantskim talasom, prema Evropi.

Šefovi evropskih diplomatija su uoči sastanka podržali Grčku da preduzmu sve neophodne mere za zaštitu spoljnih granica Unije i pozdravili primirje koje su u četvrtak postigli Rusija i Turska.

Najavili su da će razmotriti inicijativu za stvaranje sigurne zone na severu Sirije i dodatnu finansijsku pomoć Ankari, prenela je Hina.

„Turska nosi veliki teret zbrinjavanja izbeglica, ali u isto vreme neprihvatljivo je da migranti budu sredstvo pritiska“, izjavio je novinarima visoki komesar za zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku Žozep Borel.

Evropljani tvrde da su prema grčkoj granici krenuli migranti koji se godinama nalaze u Turskoj, a ne oni koji beže pred nasiljem u Idlibu.

„To je jasan dokaz da je ovaj pokret stvorila i orkestrirala Turska. EU neće dopustiti instrumentalizaciju ljudske patnje“, istaknuo je grčki ministar spoljnih poslova Nikos Dendias.

Priznajući turske zasluge u zaustavljanju migrantskog talasa 2015., hrvatsko predsedništvo EU pozvalo je Ankaru da se vratiti poštivanju sporazuma iz 2016.

„To je ono što želimo, verujem da je to jedino rešenje da se ne ponove situacije od pre četiri i po godine“, rekao je hrvatski premijer Andrej Plenković.

On smatra da migrante koji su proteklih dana stigli na grčku granicu treba vratiti u Tursku. „Smatramo da je to najprimerenije. Nije reč o ljudima koji su došli zbog trenutne situacije u Idlibu, nego o ljudima koji su u Turskoj već nekoliko godina“, rekao je Plenković.

Zemlje članice solidarisale su se s Grčkom i podržali je da poduzima sve nužne mere za odbranu spoljne granice EU. Neki odobravaju, a neki ne upotrebu gumenih metaka protiv migranata.

„Mi smo protiv nasilja i za humanitarni pristup. Verujemo da ima dovoljno mera koje se mogu primeniti, ne nužno i gumene metke“, rekao je Plenković.

I šef holandske diplomatije smatra da pri zaštiti granice treba voditi računa o dostojanstvu migranata. „Ja nisam tamo, na licu mesta, ali prema svim ljudima se treba odnositi s poštovanjem“, rekao je Stef Blok.

Da su gumeni meci legitimno sredstvo odvraćanja migranata smatra i estonski ministar spoljnih poslova Urmas Rainsaul.

„Odbrana spoljne evropske granice nije humanitarno, nego bezbednosno pitanje, iako ima humanitarne aspekte. Grci mogu da preduzmu sve mere da bi sprečili kršenje zakona“, rekao je Rainsaul.

U međuvremenu su se u petak rasplamsale napetosti na grčko-turskoj kopnenoj granici, a s turske strane ograde prema grčkim graničnim policajcima ispaljen je suzavac.

Stanje na severu Sirije zaoštreno je zbog ofenzive sirijske vojske u pokrajini Idlib, poslednjem uporištu pobunjenika odakle je zbog ofenzive izbeglo novih milion ljudi.

Od otvaranja granice krajem prošle sedice hiljade migranata pohrlilo je prema tursko-grčkoj granici u nadi da će ući u Grčku koja čuva spoljnu granicu EU.

To je izazvalo bojazan da će se ponoviti scenarijo iz 2015. kada je u Evropu stiglo više od milion migranata i izbeglica, uglavnom iz Sirije.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.