U trendu

Evropa u plamenu: Četiri pitanja, četiri odgovora

BON – Šumski požari koji divljaju ovog leta Evropom, bez obzira na to da li su izazvani prirodno ili ljudskom rukom, pojačani su sušama i ekstremnim vrućinama, piše Dojče vele i dodaje da su ljudi poslednjih decenija naučili da spasavaju živote, ali ne i šume.

Letnji požari su prirodni i često neophodni deo životnog ciklusa mediteranskih šuma – podstiču i obnovu i biodiverzitet. Ljudi u tim regionima su naučili da se bolje nose sa uobičajenim godišnjim požarima, tako da je – od 1980. registrovan pad broja i intenziteta požara.

Ali poslednjih godina požari su često eskalirali – daleko iznad njihove normalne veličine i intenziteta.

Razorni požari 2017. i 2018. odneli su stotine života na području od Turske do Španije, a jakih požara je bilo i u zemljama u centralnoj i severnoj Evropi, uključujući Švedsku.

Takvi nezapamćeni požari neizbežno su povezani sa ekstremnim sušama i toplotnim talasima.

Za požare su pođednako krivi prirodni uzroci, poput munja, kao i ljudi koji ih podmeću. Ali ekstremna vrućina povećala je njihov intenzitet i pravi je krivac za katastroflno uništavanje po navedenim regionima, navodi DW.

Juli 2021. bio je drugi najtopliji ikada zabeležen u Evropi i treći najtopliji na svetu. U Grčkoj je dostignuta temperatura od 47,1 stepeni Celzijusa. Evropski rekord je zabeležen takođe u toj zemlji – 1977. godine sa 48 stepeni, a 1987. je samo u Grčkoj u požarima poginulo više od 1.500 ljudi.

Ipak ove godine nema ni približno toliko ljudskih žrtava – ali je do 5. avgusta u Evropi izgorelo bar 55 odsto više površina nego što je to bio prosek u prethodnih 12 godina.

Za to je krivac zastarelo upravljanje šumama, a ponekad čak i prekomerna zaštita šuma. Primera radi, 1. avgusta planula je gradska borova šuma u italijanskom gradu Peskari – 800 ljudi je moralo da se evakuiše. Ali pošto je to područje zaštićeni rezervat prirode, ne podleže upravljanju šumama, koje uključuje redovno čišćenje podrasta ili podvrgavanje kontrolisanim požarima.

„U većini mediteranskih regija, trenutna politika upravljanja šumskim požarima previše je fokusirana na suzbijanje požara a ne na prilagođavaje tekućim globalnim promenama“, napisali su autori studije (2021.) „Razumevanje promena požara u južnoj Evropi“.
Dakle, globalno zagrevanje povećava učestalost i ozbiljnost vremenskih uslova koji podstiču požare – to dokazuju neviđeni požari širom Australije i Kalifornije poslednjih godina.

Klimatske promene povećavaju rizik od šumskih požara u celoj Evropi – uključujući centralne i severne regione koji obično nisu skloni požarima.

Prema Evropskoj agenciji za prirordnu okolinu (EEA), područje u regionu mediterana koje strada u požarima u poslednjih 40 godina se neznatno smanjilo, i to uglavnom zahvaljući naporima za kontrolu požara.

Prema EEA trenutne rekordne suše i toplotni talasi širom mediteranske regije podsećaju na događaje iz 2018. godine kada je više zemalja pretrpelo katastrofalne požare. U Grčkoj je te godine više od 100 ljudi stradalo u požarima na Atiki – najsmrtonosnijem požaru u ovom veku nakon požara „crne subote“ 2009. u Australiji.
Emisija CO2 se ne smanjuje dovoljno brzo da ograniči ovo zagrevanje, uprkos poznatim klimatskim sporazumima.

„Od 1990. globalna emisija CO2 porasla je za 60 odsto“, rekao je za DW Mođib Latif, naučnik u Helmholcovom centru, dodajući da će nakon usporavanja 2020. povezanog s pandemijom emisija CO2 ponovo porasti 2021. godine.

Kada je reč o posledicama, globalno gledano, požari su odgovorni za značajne emisije gasova sa efektom staklene bašte i za pet do osam odsto od 3,3 miliona smrtnih slučajeva uzrokovanih lošim kvaliteta vazduha, izveštava Karbon Brif, grupa koja se bavi klimom.

Jeste da emisija CO2 usled požara poslednjih decenija – opada – takođe zbog poboljšane zaštite od požara, ali ostaje problem intenziteta požara, koji ima dalekosežniji efekat na sumu CO2 u atmosferi – jer šume izgore tako temeljno da više ne rastu i ne prečišćavaju vazduh.

Emisija CO2 od ekstremnih požara širom jugozapadne Evrope 2017. – od Pirinejskog poluostrva, preko južne Francuske i Italije – bila je najveća od bar 2003. godine.

Poređenja radi: izuzetno veliki požari 2003. doveli su do emisije iste količine štetnih gasova kao i čitava (industrijska) zapadna Evropa.

A ako intenzitet požara 2021. uništi značajan deo šuma povećanje CO2 moglo bi biti još razornije za klimu.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.