Evropa u šoku zbog Bajdena: „Najavljuje rat“?

Lideri evropskih zemalja, američkih saveznika i stručnjaci za geopolitiku su „zbunjeni“ izjavama američkog predsednika Džozefa Bajdena

Iz njegovih izjava proizlazi da je ratni cilj Vašingtona u ukrajinsko-ruskom sukobu promena vlasti u Moskvi, jer to evropski saveznici smatraju „suprotnim naporima Zapada da se ne pruži opravdanje za zaoštravanje ruske vojne akcije u Ukrajini“.

To danas piše francuski list „Figaro“, a svi evropski mediji ukazuju i na izjave francuskog predsednika Emanuela Makrona i nemačkog kancelara Olafa Šolca da je ključno rat u Ukrajini preokrenuti ka obustavi vatre i pregovorima, pa je zato nužno i razgovarati s čelnicima vlasti i u Kijevu i u Moskvi.

U ime EU se od Bajdenovog „ratnog cilja“ ogradio i visoki predstavnik Žozep Borelj, naglasivši da „mi ne težimo promeni režima, jer su ruski građani ti koji treba da odluče ako žele promenu režima, ako oni, naravno, to mogu da odluče“.

Ugledni nemački analitičar, novinar nemačkog izdanja „Fajnenšel tajmsa“ Volfgang Munšau postavlja pitanje da li Bajdenova izjava znači i da Evropljani sad znaju koji im je strategijski cilj u podršci Kijevu u ukrajinskom ratu.

Munšau predočava da bi taj cilj značio da se kreće u rušenje režima koji ima strategijsku nuklearnu moć i postavlja pitanje: „Da li pretnja Putinu može da se protumači kako kome padne na pamet: kao trabunjanje nekog senilnog predsednika, ili je to objava rata“?

„Prva stvar koju lideri Evropske unije moraju da učine jeste da se jasno usredsrede i odluče među sobom šta je tačno naš cilj u ovom ratu“, ukazuje nemački analitičar.

„To jeste iznenađujuće složeno pitanje s mnogim mogućim odgovorima… da li zaista želimo promenu (ruskog) režima, da li želimo da Putin bude zvanično poražen“, pita Munšau.

I predočava da „sa evropskog vidika ništa dobro ne može doći od trućanja nekog američkog predsednika o promeni režima u Rusiji zato što to sobom nosi mogućnost nuklearnog rata u Evropi“.

Makron će danas ponovo razgovarati telefonom s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u pokušaju da se nađe osnov za suštinske pregovore o prekidu rata u Ukrajini, ali evropski mediji i analitičari postavljaju pitanje da li američki saveznici u EU i NATO znaju jasno šta je cilj velikog i višegodišnjeg američkog angažovanja u Ukrajini.

Tako se ukazuje i na to da je Bajden u Varšavi održao pravi „ratni savet“ s poljskim predsednikom Dudom, šefovima diplomatija i ministrima odbrane SAD i Ukrajine, ali bez prisustva drugih ključnih evropskih saveznika, rekavši prvi put i da Amerikanci obučavaju ukrajinske vojnike u Poljskoj.

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg je takođe rekao da su NATO stručnjaci obučili i opremili najsavremenijim oružjem „desetine hiljada ukrajinskih vojnika“, a kako su preneli i mediji, čime je rukovodio američki general Dučič. Bajdenove izjave u Varšavi su, doduše, pokušali da neubedljivo opovrgnu zvaničnici u Vašingtonu, kao uostalom i to da Bajden nije rekao to što je rekao, odnosno da „Putin ne može ostati na vlasti“, već da je to samo njegov „moralni stav“ a ne zvanična politika i cilj Vašingtona.

Francuski list „Mond“ sažima veliku nedoumicu Evropljana u pogledu onoga što oni mogu i treba da učine da se okonča rat u Ukrajini u zaključak da „Zapadnjaci žele da zaustave rat a da u njemu ne učestvuju… Oni ne žele da budu direktno uvučeni u taj sukob, niti da se liše ruskog gasa“.

(B92)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.