Handke brani svoje stavove: „Njegov grob je takođe grob Jugoslavije“

Austrijski pisac Peter Handke, dobitnik Nobelove nagrade za književnost za 2019. godinu, branio je svoje angažovanje u korist Srba u vreme rata u bivšoj Jugoslaviji i rekao da se nikad nije klanjao pred Slobodanom Miloševićem.

„Ni u jednom trenutku se nisam klanjao (pred Miloševićem), ni u sebi, ni otvoreno“, rekao je 76-ogodišnji Austrijanac u intervjuu za list Cajt (Die Zeit), prvi od kada mu je dodeljena prestižna Nobelova nagrada za književnost u oktobru u kome govori o svom kontroverznom angažovanju.

„Video sam ga samo jednom, bio je zatvorenik u Hagu“, rekao je Handke u tom dugom intervjuu vođenom u Šavilu, pariskom predgrađu u kom živi godinama. „Želeo sam da ga čujem. Advokat bivšeg predsednika me pitao da li želim sa njim da razgovaram. Slušao sam šta je on imao da kaže“, rekao je Handke.

Upitan o prisustvu na Miloševićevoj sahrani 2006. godine, što je izazvalo skandal, Peter Handke je rekao „naravno da sam bio tamo. Na jednim od poslednjih glasanja on se izjasnio za to da Jugoslavija ne bude rasturena. Njegov grob je takođe grob Jugoslavije. Je l’ smo zaboravili da je ta država osnovana protiv Hitlerovog Rajha“, pitao je on.

Handke je 1996. posle sukoba u Bosni i Hrvatskoj objavio pamflet „Pravda za Srbiju“ koja je izazvala veliku polemiku. On je 1999. takođe osudio NATO bombardovanje Srbije izvedeno da bi se Milošević naterao da povuče svoje trupe sa Kosova.

„Nijedna reč koju sam napisao o Jugoslaviji nije za osudu, ni jedna. To je književnost“, rekao je pisac.

„Naravno da sam bio jedini. Ja sam Jugosloven preko majke i preko brata moje majke koji je studirao u Mariboru…. Jugoslavija za mene nešto znači“, rekao je Handke čija je majka Slovenka iz austrijske pokrajine Koruške.

On je dodao da se za njega radilo o „pravdi za Srbiju“.

Govoreći o sukobu u bivšoj Jugoslaviji rekao je da je to bio „bratoubilački rat“ i da „nema ništa gore od bratoubilačkog rata“.

„Kako je Nemačka mogla da prizna Hrvatsku, Sloveniju i Bosnu i Hercegovinu kad na ovom području više od trećine stanovništva čine pravoslavni i muslimanski Srbi. Tako je nastao bratoubilački rat, a nema gorih ratova od bratoubilačkih ratova“, rekao je Handke.

„Koliko Srba je živelo u Hrvatskoj, u Krajini. I odjednom je trebalo da oni budu inferioran narod u sopstvenoj zemlji“, rekao je on.

Dodela Nobelove nagrade Handkeu izazvala je talas osporavanja, posebno na Balkanu gde su i dalje duboke ratne rane, navodi Frans pres. Među onima koji osporavaju tu nagradu su preživeli i rodbina stradalih u masakru u Srebrenici 1995. godine.

Švedska akademija brani svoju odluku o dodeljivanju Nobelove nagrade za književnost austrijskom piscu, navodeći da je Handke davao provokativne izjave ali da nije podržavao krvoproliće.

Handke je rekao je da je upravo čistio svoje cipele kada je zvonio telefon da mu jave da je dobio Nobelovu nagradu. Rekao je da je video ocrtan broj na telefonu i pomislio da je Holandija, a očekivao je poziv iz Holandije, ali to je bio Stokholm.

Upitan da kaže da li se obradovao toj nagradi on je odgovorio: „To je bilo nešto drugo. To je bio veliki mir u meni. Ali osetim ga ponovo ponekad, stalno se vraća“.

Uručenje nagrada biće 10. decembra, na dan smrti Alfreda Nobela.

(Beta)

2 komentara
  1. Zoran Zemun

    u moru izdajica, prodanih dusa i fukara svih vrsta, jedan normalan covek. I hrabar, jer se ne libi da kaze istinu nase strane. Svaka mu cast i hvala.

  2. zole

    Pametan covek, takvi trebaju ovom svetu. Hvala ti na iskrenosti i podrsci Srpskom narodu sa teritorije bivse SFRJ

Napišite komentar