Janković: „Oluja“ je genocid

FRANKFURT – Akcija hrvatske vojske „Oluja“ 1995. godine užasavajući je podsetnik na stradanje srpskog naroda u 20. veku i tragična opomena da se istorijske lekcije moraju pažljivije i mudrije savladavati, istakla je ambasadorka Srbije u Nemačkoj Snežana Janković.

Janković je, u intervjuu frankfurtskim Vestima, povodom Dana sećanja na stradale i prognane Srbe u akciji „Oluja“, istakla da zločini počinjeni nad Srbima na samom kraju 20. veka spadaju u red najtežih nad nekom nacijom i ne mogu se posmatrati izdvojeno iz konteksta stradanja i genocida izvršenog nad srpskim narodom u Drugom svetskom ratu.

„Ovaploćenje ove, ljudskom umu teško zamislive mašinerije zla iz perioda nacističke NDH je koncentracioni logor Jasenovac, čija je stravična priča i danas obavijena velom ćutanja i predmet je najbezobzirnijeg revizionizma. “Oluja” je užasavajući podsetnik na sva prethodna stradanja srpskog naroda i tragična opomena da se istorijske lekcije moraju pažljivije i mudrije savladavati“, naglasila je Janković.

Ona je podsetila da je u akciji hrvatskih oružanih snaga 4. avgusta 1995. godine proterano više od 220.000 Srba, dok se na listi poginulih i nestalih vodi 1.872 naših sunarodnika.

Srpski narod, prema njenim rečima, s pravom doživljava kao veliku nepravdu i licemerje to što se o zločinima nad Srbima u „Oluji“ i sličnim akcijama ne govori uopšte ili u mnogo manjoj meri nego o žrtvama drugih naroda sa naših prostora.

Tim pre je, kaže, to dužnost i obaveza nas samih da ih se sećamo i o njihovom stradanju svedočimo.

Upitana da li je upotreba termina “pogrom” ili “etničko čišćenje” u sferi diplomatskog rečnika, Janković je rekla da ne postoji pravi termin ni prava reč ni u jednom rečniku za mržnju koja je do ovih zločina dovela, niti za opseg stradanja i bol onih koji su svoje najbliže izgubili na najstrašniji način ili onih koji su proterani sa svojih vekovnih ognjišta.

Podsetila je da je „Oluja” u haškoj optužnici protiv hrvatskih generala Ante Gotovine, Ivana Čermaka i Mladena Markača okarakterisana kao udruženi zločinački poduhvat sa ciljem trajnog i prisilnog proterivanja najvećeg dela Srba sa prostora tadašnje Republike Srpske Krajine.

„Za taj poduhvat niko iz hrvatskog vojnog i političkog vrha nije odgovarao pred licem pravde i nije pravosnažno osuđen“, podvukla je ona.

Suprotno toj i takvoj pravdi, demografska slika srpskog naroda u Hrvatskoj govori da je, prema popisu iz 1991. godine, u Republici Hrvatskoj živelo 582.663 Srba, dok ih je prema popisu iz 2011. godine bilo 183.633, dodaje ambasadorka.

„Nkon građanskog rata i masovnog egzodusa, broj Srba je opao za dve trećine. Reč je, dakle, o najvećem etničkom čišćenju nakon Drugog svetskog rata i pogromu najstrašnijih razmera, u kome su bez razlike stradali i žene i muškarci, i deca i stari, uz sistematsko zatiranje svega što je nosilo žig srpskog“, rekla je Janković.

Na konstataciju da Srbija danas obeležava Dan sećanja, a Hrvatska će sutra slaviti, te pitanje može li se ta slika uopšte promeniti i kako, rekla da Srbija i RS od 2014. godine zajedno obeležavaju taj Dan i da je neshvatljivo veličanje i slavljenje “Oluje”, kao i prisustvo predstavnika međunarodne zajednice i diplomatskog kora na takvim „proslavama“, budući da na taj način učestvuju u proslavi etničkog čišćenja.

„Ta slika se može promeniti onda kada svi budu spremni da iskažu pijetet prema srpskim žrtvama, kakav očekuju i za stradale pripadnike drugih nacija“, istakla je Janković.

Ukazala je i da bi unapređenje položaja Srba koji su preostali u Hrvatskoj, a koji su prečesto izloženi diskriminaciji i uskraćivanju osnovnih prava na sopstveni jezik, kulturu i pre svega bezbedan i dostojanstven život, bilo bi znak iskrene želje za prevazilaženjem nasleđa prošlosti i za pomirenjem. „Uprkos izostanku toga, Srbija ne samo da vodi odgovornu politiku sa težištem na pomirenju i dobrosusedskoj saradnji u regionu, već je i predvodnik u stvaranju pozitivne atmosfere i jačanju spona i poverenja, kako bi se slika ratom, razmiricama i mržnjom rastrzanog regiona promenila nabolje“, poručila je ona.

Kada je reč o KiM, Janković je naglasila da je iznalaženje trajnog i održivog rešenja za to pitanje tema od najvećeg značaja ne samo za našu zemlju, već i za očuvanje mira i stabilnosti čitavog regiona.

Dodala je da su Srbija i njeno rukovodstvo u svakoj prilici pokazali da su uvek spremni na razgovore, što je još jedna potvrda odgovorne politike koju vodimo i na čemu nam se odaje priznanje.

Trenutna dinamika i atmosfera u dijalogu, međutim, ne ohrabruju i pokazatelj su nezrelosti i nespremnosti na bilo kakve ustupke političkih lidera u Prištini, ukazala je Janković i dodala je da nekonstruktivan nastup Prištine sužava prostor u traganju za kompromisom, što uviđaju i evropski partneri.

Janković kaže da i uprkos svemu, Srbija ostaje posvećena dijalogu s Prištinom, ali insistira da ono što je dogovoreno mora biti i sprovedeno.

Govoreći o „Berlinskom procesu“, rekla je da je to važan i koristan format regionalne saradnje, koji je doneo i donosi konkretne koristi, kao, na primer, ukidanje rominga na Zapadnom Balkanu od 1. jula, jačanje saradnje mladih, ali navela da to nije nije i ne treba ga posmatrati kao zamenu za punopravno članstvo u EU.

„Naprotiv, mogli bismo reći da je on svojevrsna priprema regiona za članstvo“, konstatovala je ambasadorka i dodala da je članstvo u EU jedan od ključnih spoljnopolitičkih prioriteta i strateški cilj Srbije.

Trenutni zastoj u politici proširenja, uverena je, neće uticati na naše napore u reformama, jer je Srbija na evropskom putu i zbog transformacione moći pregovaračkog procesa – naš cilj je da pre svega omogućimo bolji život svojim građanima i budemo prosperitetna i za život privlačna država, da zadržimo naše mlade i da im obezbedimo uređenu državu, u kojoj imaju priliku da ostvare svoje potencijale.

Kada je reč o projektu „Otvoreni Balkan“ i na pitanje kako Nemačka gleda na tiu inicijativu predsednika Srbije, Janković je rekla da ta inicijativa na najbolji način svedoči da smo, sledeći tekovine i vrednosti Evropske unije, spremni i u stanju da sami oblikujemo svoju budućnost.

Prirodno je, dodaje, da niko ne može bolje da poznaje probleme i potrebe regiona od nas samih, navodeći da se nada da će ceo region, podstaknut konkretnim koristima, izraziti spremnost da mu se priključi.

„Srbija inicijativu ‘Otvoreni Balkan’ vidi kao komplementarnu sa sličnim projektima, poput onih u okviru “Berlinskog procesa” koji su Nemačkoj veoma na srcu i koji zemlje učesnice treba bolje da poveže, iskoristi sve njihove razvojne kapacitete, podigne atraktivnost za strane investicije i unapredi životni standard naših građana, kako bismo bili spremniji za ostvarenje zajedničkog cilja, a to je pristupanje EU“, objasnila je Janković.

Kada je reč o ekonomskoj saradnji Srbije i Nemačke podsetila je da je Nemačka godinama među najznačajnijim privrednim partnerima Srbije, prvi spoljnotrgovinski partner i jedan od pet najvećih stranih investitora i bilateralnih donatora.

Nemačke kompanije su poslednjih godina investirale u Srbiju više od 2,53 milijarde evra.

„Posebno ohrabruje činjenica da su nemački privrednici u najvećoj meri zadovoljni poslovanjem u Srbiji, kao i da je u našoj zemlji aktivno preko 400 kompanija sa nemačkim kapitalom, koje zapošljavaju 70.000 radnika. Naš cilj je da u saradnji sa nemačkim institucijama doprinesemo da ta brojka uskoro dostigne 100.000“, dodala je ona.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.