Južnokorejske firme platiće reparacije žrtvama japanske okupacije
SEUL/TOKIO – Vlada Južne Koreje danas je saopštila da će kompanije u toj zemlji novčano kompenzovati ljude koji su bili primorani da rade pod japanskom okupacijom u periodu između 1910. i 1945.
Kao navodi Gardijan, to je deo nastojanja SAD da Japan i Južna Koreja poboljšaju odnose koji generacijama unazad ometaju trgovinu i saradnju tih zemalja.
List piše da loši odnosi između te dve zemlje izazivaju zabrinutost SAD, koje nastoje da osnaže taj front kako bi se suprotstavio rastućoj snazi Kine i pretnji od povećanja nuklearnog arsenala Severne Koreje.
Američki predsednik Džozef Bajden saopštio je da su najave o kompenzaciji „revolucionarno novo poglavlje saradnje i partnerstva između dva najbliža saveznika Sjedinjenih Država“, i „kritičan korak za stvaranje bezbednije budućnosti za korejski i japanski narod, sigurniji i prosperitetniji“.
Pozivajući se na neimenovani izvor blizak japanskom premijeru Fumiju Kišidi, Rojters prenosi da su SAD vršile pritisak na obe zemlje da se pomire, ali da je geopolitička pretnja Severne Koreje prelomni faktor koji je uticao na južnokorejskog predsednika Jun Suk Jula da se odluči na ovakav korak.
Gardijan prenosi reči ministra inostranih poslova Južne Koreje Park Jina da bi Južna Koreja, prema planu, putem javne fondacije finansirane od strane kompanija iz privatnog sektora, nadoknadila novčano radnicima koji su tokom okupacije bili prisiljeni na rad.
„Pogoršane odnose Južne Koreje i Japana više ne treba zanemarivati i moramo da prekinemo začarani krug, radi nacionalnog interesa, zbog ljudi“, rekao je Park.
On se nada da će Japan iskreno odgovoriti, uključujući „sprovođenje svojih prethodnih javnih izjava u kojima se izražava kajanje i izvinjenje“, a japanski premijer Fumio Kišida rekao je da pozdravlja predlog i rekao da će blisko sarađivati sa Junom.
Japanski šef diplomatije Jošimasa Hajaši je naveo da se prema tom planu od japanskih kompanija neće očekivati da izvrše nikakva plaćanja, ali da će oni moći da doniraju novac ako žele.
Gardijan podseća da razmirice i nesuglasice oko prisilnog rada žena u japanskim bordelima za vreme okupacije bile kamen spoticanja između Južne Koreje i Japana.
Navodi i da su prve najave odluke o kompenzaciji izazvale burne reakcije žrtava i njihovih porodica, jer plan nije uključivao doprinose japanskih kompanija, uključujući i one kojima su južnokorejski sudovi naložili da plate reparacije.
Opoziciona Demokratska stranka Južne Koreje osudila je plan kao pokornu diplomatiju.
„Ovo je sramotan dan. Japanske kompanije upletene u ratne zločine dobile su oprost bez i da su ga zatražile, a japanska vlada je otklonila svoj problem time što je imala milosti da ponovi prethodne izjave“, navodi se u saopštenju te stranke.
Gardijan piše da su odnosi Južne Koreje i Japana pali na najnižu tačku 2018. godine, kada je vrhovni sud Južne Koreje naložio japanskim kompanijama da plate reparacije radnicima koji su bili pod prisilom.
Vlada Japana je istakla da je pitanje kompenzacije rešeno sporazumom iz 1965. godine, a premijer Hajaši je rekao da se stav njegove vlade nije promenio.
Nesuglasice su se potom prelile u trgovinski spor, a Tokio je pooštrio ograničenja na izvoz visokotehnoloških materijala, koji se koriste u ekranima i čipovima za pametne telefone u Južnu Koreju.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.