Ljudski lanac planiran u Libanu kao simbol jedinstva zemlje

Desetine hiljada Libanaca pokušaće danas da formira ljudski lanac od severa do juga 170 kilometara duge obale da pokažu jedinstvo i rešenost da isteraju sadašnje političare na vlasti.

Akcija, organizovana intenzivnom aktivnošću preko društvenih mreža, treba da mobiliše oko 100.000 ljudi jedanaestog dana dana narodnih protesta bez presedana.

Protestna okupljanja dostigla su vrhunac prošle nedelje kada je stotine hiljada ljudi demonstriralo širom Libana, i demonstranti se nadaju da će ovaj novi dan odmora omogućiti da ostvare do sada nevidjenu akciju.

Oni žele da se Libanci iz svih oblasti, svih godišta i verske pripadnosti povežu rukama dužinom zemlje, noseći libansku zastavu. Treba da zauzmu položaje početkom popodneva na autoputu koji ide duž Sredozemlja.

„Sve je spremno, telefon ne prestaje da zvoni već tri dana, ima puno volontera“, rekla je Žuli Tegho Bu Hasif, profesorka istorije i koorganizatorka ljudskog lanca.

Ona je rekla da imaju čak i volontere na motociklima koji će im pomagati da primete moguće rupe u lancu, i ljude koji zovu da pitaju u kojoj oblasti će biti najkorisniji.

Cilj akcije je da se ojača osećanje nacionalnog jedinstva koje se radja u Libanu.

Ova mirna manifestacija je utoliko važnija što su ponekad nasilni incidenti izbijali poslednjih dana izmedju demonstranata i militanata proiranskog Hezbolaha.

Okršaji su izbili juče popodne izmedju vojske i demonstranata blizu Tripolija, velikog grada na severu. Prema današnjim izjavama lekarskih izvora sedam ljudi je povredjeno, dok je vojska saopštila da su bili ispaljivani gumeni meci.

Uprkos znacima tenzije hiljade ljudi okupilo se sinoć u Bejrutu i Tripoliju

Demonstracije su počele 17. oktobra, podstaknute vladinim planom da uvede nove poreze, izmedju ostalog i na pozive putem aplikacije Vocap (WhatsApp), ali su se ubrzo pretvorili u opšti revolt protiv cele političke elite koju mnogi smatraju korumpiranom i nekompetentnom.

Desetodnevni protesti su paralisali zemlju s ekonomijom na ivici kolapsa, za koju demonstranti krive političke elite na vlasti od okončanja gradjanskog rata, vodjenog od 1975. do 1990. godine.

Škole, fakulteti i banke ne rade od prošle nedelje.

Protesti ne jenjavaju iako je vlada u ponedeljak usvojila opsežne reforme u nadi da će umiriti desetine hiljada ljudi koji protestuju zbog vladinog odnosa prema ekonomskoj krizi i traže ostavku premijera Saada Haririja. Hariri je tada rekao da nijedna vlada u istoriji Libana nije preduzela takve korake.

Jutros kao svakog dana od početka protesta desetine muškaraca, žena i dece izašli su u centar Bejruta da očiste mesto okupljanja. Neki su tamo prespavali pod štaorima, kako izgleda odlučni da ostanu koliko je potrebno.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.