U trendu

Mediji: Evropski lideri strahuju sa kakvim planom Tramp dolazi na samit NATO

Naredne sedmice u Briselu se održava prvi samit NATO posle neuspelog prošlomesečnog sastanka G7 u Kanadi i strah evropskih lidera od njegovog ishoda je sasvim opravdan jer ne znaju sa kakvim planom dolazi i šta će od njih tražiti američki predsednik Donald Tramp, ocenuju zapadni mediji, prenosi danas Radio slobodna Evropa.​

Vašington post u kolumni ocenjuje da se od trenutka kada je završen, stalno pojavljuju novi detalji o katastorfalnom samitu G7 prošlog meseca.

„Po svemu sudeći, predsednik SAD se ponašao mnogo gore iza scene nego što je činio u javnosti. Dogodila se beskrajna nevolja, uključujući i trenutak kada je bacio dve bombone Starbursta na sto i rekao nemačkoj kancelarki: ‘Evo Angela. Nemoj reći da vam nisam ništa dao'“, piše list i dodaje da u tom kontekstu treba razumeti predstojeći samit NATO 11. i 12. jula, kao i sastanak Trampa sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom 16. jula.

„Po prvi put od 1945. godine Evropa se bori sa američkim predsednikom koji ima fundamentalno drugačiji pogled na medjunarodnu ulogu Amerike… On može da koristi svoj sastanak sa Putinom u istu svrhu: da zastraši Britance, Nemce i druge zabrinute agresivnim ruskim ponašanjem, i da ih primora da rade ono što on želi, u svakoj sferi za koju se zabrine“, piše list.

U tekstu se iznosi i pretpostavka da će shodno tome možda od Nemaca biti zatraženo da unište svoju automobilsku industriju u zamenu za držanje američkih trupa u Hajdelbergu.

„Možda će Britancima biti rečeno da dovedu do bankrota svoje poljoprivrednike u zamenu za obećanja o zajedničkim manevrima. Što se tiče manjih zemalja – Estonije, Litvanije – nemaju sreće: nemaju mnogo čipova za pogadjanje u ovom novom pokeru, a mogu ih i prodati Putinu – ako ih želi – po niskoj ceni“.

Magazin Forin polisi piše da Tramp izgleda uopšte ne poznaje istoriju i da „stoga ne iznenadjuje to što i Evropljani i Amerikanci sada gledaju na samit NATO u julu sa odredjenom zebnjom“.

„Iako se može raditi na postepenom smanjenju uloge SAD u Evropi i prepuštanju Evropljanima da se bave sopstvenom odbranom, kretanje u tom pravcu zapravo čini EU važnijom, a ujedno igra bitnu ulogu u održavanju mira i prosperiteta u Evropi. Ako Tramp želi manje da čini za NATO, ukratko, on bi trebalo da prihvati EU umesto da je negira“, ističe taj politički magazin.

„Vašington nije želeo da nijedna zemlja ne bude dominantna u Evropi ili da je unificira pod njenim rukovodstvom, jer bi regionalni hegemon ove vrste bio konkurent i može na kraju pokušati da uspostavi značajnu bezbednosnu ulogu na zapadnoj hemisferi i prisiliti Amerikance da se više brinu za odbranu svojih obala“, dodaje se.

Forin polisi navodi i da danas u Evropi nema potencijalnog hegemona i da stoga ne postoji ozbiljna pretnja regionalnoj ravnoteži moći.

Kada je reč o sastanku sa Putinom, u tekstu se tvrdi da ako je Tramp pametan i zainteresovan za dobar sporazum sa Putinom, on bi želeo da se pojavi u Helsinkiju nakon uspešnog samita NATO i s jedinstvenim savezom iza sebe.

„Ako bi se Tramp pojavio sa neuspešnim samitom NATO, Putin bi već postigao osnovni strateški cilj i imao bi malo razloga da Trampu napravi bilo kakvu uslugu.“

Fajnenšl tajms  podseća da će za par nedelja Tramp održati svoj prvi samit sa još jednim liderom kojima ima neprijateljski odnos prema EU – Vladimirom Putinom.

FT smatra da politički lideri EU imaju razloga da gledaju na taj sastanak sa realnim strahom:

„Ako Tramp istraje u svojim pretnjama i ostavi visoke carine na evropske automobile, pritisak na lidere EU će se samo povećati. Čudno zvuči, ali ipak, Trampova administracija možda čini uslugu Uniji. Upravo u vreme kada jačaju unutrašnje tenzije medju 28 država članica, SAD ih podsećaju na važnost kolektivne odbrane evropskih interesa“.

U tekstu se upozorava da bi populistička plima mogla da raste, sa nacionalističkim partijama kao što su Švedske demokrate i Alternativa za Nemačku koje, kako pokazuju ankete, i dalje jačaju.

„Izbori u Evropskom parlamentu 2019. idealna su teritorija za opozicione birače i mogli bi drastično promeniti ton u Briselu. Tada bi tradicionalna federalistička strategija pozivanja na jačanje ovlašćenja parlamenta mogla da bude spektakularno sprečena. Varvari će biti unutar kapija“, navodi list.

U medjuvremenu, kako piše Njujork tajms , američki predsednik je napisao upozoravajuća pisma liderima nekoliko saveznika iz NATO, uključujući Nemačku, Belgiju, Norvešku i Kanadu – optužujući ih da ne troše dovoljno na svoju odbranu.

„Pisma upućena u junu su poslednji znak opreza izmedju Trampa i američkih saveznika dok se ne sastanu na samitu NATO-a naredne nedelje u Briselu, gde će biti pažljivo testirana posvećenost predsednika Alijansi“, ocenjuje list, koji otkriva sadržaje pojedinih pisama.

„Kao što smo razgovarali tokom vaše posete u aprilu, u SAD postoji sve veća frustracija da neki saveznici nisu uradili ono što je obećano,“ rekao je Tramp nemačkoj kancelarki Angeli Merkel prenosi list tvrdnje anonimnog izvora koji je video sadržaj pisma.

List kaže i da je u pismu Tramp rekao Merkelovoj da Nemačka takodje snosi krivicu zbog neuspeha drugih zemalja NATO da izdvoje dovoljno sredstava za odbranu.

U tekstu se ujedno prenose i stavovi Džona Boltona, Trampovog savetnika za nacionalnu bezbednost.

„Predsednik želi snažan NATO“, rekao je Bolton. „Kada ljudi govore o potkopavanju NATO saveza, trebalo bi da pogledaju one koji dovode do toga da NATO bude manje efikasan u vojnom smislu.“

List zaključuje da su za diplomate, koji se nadaju da će izbeći sastanak lidera za čiju propast će biti odgovoran Tramp, pisma zabrinjavajuća.​

(Beta)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike