Optužba za genocid protiv bivše predsednice polarizuje Boliviju
Proces protiv bivše konzervativne bolivijske liderke Žanin Anjes (Jeanine Anez) koja je optužena za „genocid“ zbog smrti demonstranata u sukobu s policijom posle ostavke prethodnog predsednika Eva Moralesa, odražava duboku polarizaciju u Boliviji, ali i stavlja na test pravosudni sistem politički nestabilne južnoameričke zemlje, prenosi danas Radio slobodna Evropa (RSE) ocenu svetskih medija.
Bivša liderka Bolivije pokušala je da sebi oduzme život u zatvoru, gde se nalazi zbog smrti 22 demonstranta dok je bila na vlasti, piše Tajms (The Times).
Do pokušaja samoubistva došlo je u subotu, 21. avgusta, dan pošto su tužioci 54-godišnju Anjes optužili za „genocid“ zbog smrti demonstranata, u okviru istraga o zlostavljanjima koja su sprovodile bezbednosne snage pošto je u oktobru 2019. preuzela ulogu predsednika.
Anjes, bivša senatorka, uhapšena je u martu zbog optužbi da je bila deo puča za svrgavanje Moralesa. Ona, kako ističe Tajms, negira optužbe i tvrdi da je njeno hapšenje zlostavljanje i politički progon.
U oktobru prošle godine održani su izbori na kojima je ubedljivu pobedu odneo Luis Arse (Arce), Moralesov proteže.
Luis Arse je obećao da će kazniti optužene za izvodjenje puča, dok se Morales vratio u Boliviju i preuzeo vođstvo socijalističkom partijom.
Bolivijsko tužilaštvo saopštilo je nedavno da je podnelo optužbu za „genocid“ i druge zločine protiv bivše vršiteljke dužnosti predsednika, zbog smrti opozicionih demonstranata 2019, navodi Frans pres.
Generalni tužilac rekao je da je pred bolivijskim Vrhovnim sudom pravde predstavio dokumente „protiv gradjanke Žanin Anjes“, uključujući optužbe za „genocid“, koja, prema krivičnom zakoniku Bolivije, predvidja kaznu od 10 do 20 godina zatvora.
Konzervativka Anjes došla je na vlast u novembru 2019. godine pošto je njen prethodnik i rival, bivši predsednik Evo Morales, podneo ostavku nakon nedelja protesta zbog njegovog kontroverznog reizbora na četvrti mandat.
On je pobegao iz zemlje posle istrage izbora koju je sprovela Organizacija američkih država (OAS) koja je i pronašla dokaze o prevari.
Posle izbora, najmanje 37 ljudi je poginulo u nasilju izmedju pristalica i protivnika Moralesa, kao i izmedju demonstranata i bezbednosnih snaga. Većina smrtnih slučajeva dogodila se u sukobima Moralesovih pristalica i snaga bezbednosti posle bekstva socijalističkog lidera.
Konkretna optužba protiv Anjes povezana je s dva incidenta u novembru 2019. u kojima su poginule ukupno 22 osobe.
Generalni tužilac rekao je da su optužbe „provizorno klasifikovane kao genocid, nanošenje težih i lakših povrede i povreda posle kojih je usledila smrt“.
Bolivijska opozicija tvrdi da u zemlji ne postoji podela vlasti i da su sudovi, izborno telo i javno tužilaštvo odani levičarskom predsedniku Arseu, koji je član Moralesovog Pokreta za socijalizam.
Medjutim, ističe AFP, malo je verovatno da će optužba za genocid doći do suda, pošto Vrhovni sud mora od Kongresa da tražiti ovlašćenje da Anjes proglasi odgovornom za ono što se dogodilo. Za to ovlašćenje je potrebna dvotrećinska većina, a Moralesovi socijalisti, iako kontrolišu Kongres, nemaju potrebnu većinu.
Posle Moralesove ostavke, Anjes je imala najvišu funkciju u parlamentu i položila je zakletvu kao privremena predsednica, uprkos nedostatku kvoruma, pošto su poslanici Pokreta za socijalizam bojkotovali zasedanje.
Privremena vlada pod Anjes, prema novom izveštaju nezavisnih stručnjaka za ljudska prava, došla je na vlast zaobilazeći ustavna pravila za prenošenje predsedničke funkcije i progonila je protivnike „sistematskim mučenjem“, dok su bezbednosne snage sprovodile „pogubljenja po kratkom postupku“ u previranjima posle ostavke Moralesa 2019, ukazuje Asošiejted pres.
Izveštaj objavljen pre podizanja optužnice za genocid protiv Anjes, dosad je najopsežnije ispitivanje događanja oko spornih predsedničkih izbora 2019. godine, kada je Moralesov reizbor za četvrti mandat izazvao proteste podstaknute medjunarodnim navodima o prevarama na izborima, što su, kako navodi AP, kasnije doveli u pitanje izborni stručnjaci iz inostranstva.
Novi izveštaj, na osnovu osmomesečnog istraživanja koje je delimično finansirala vlada SAD, kako navodi AP, oprezan je kako ne bi podržao tvrdnje o državnom udaru protiv Moralesa, ali ipak dovodi u pitanje legitimnost dolaska na vlast Anjes, ukazujući da za njen izbor za šeficu senata, a zatim i privremenu predsednicu nije bilo kvoruma kako nalaže ustav Bolivije.
U izveštaju su takodje detaljno navedeni primeri prekomerne sile policije, uključujući upotrebu smrtonosne municije, za suzbijanje nenaoružanih pristalica Moralesa koji su preplavili ulice.
Najmanje 20 ljudi je poginulo u dva incidenta koja su stručnjaci okarakterisali kao „masakre“ koje su izvršile snage bezbednosti koje su delovale po dekretu koji je potpisala Anjes s garantovanjem amnestije za one koji rade na uspostavljanju javnog reda.
Izveštaj ističe duboku političku polarizaciju oko Moralesove promene ustava da traži četvrti mandat, duboko ukorenjeni rasizam protiv njegovih starosedelačkih sledbenika i tradicionalno slabih institucija kao otežavajuće faktore, ali, dodaje AP, posebno okrivljuje zvaničnike administracije Anjes za korišćenje sudova i snaga bezbednosti za napade na protivnike.
Proces za genocid protiv Anjes stavlja na test pravosudni sistem Bolivije, ističe Vašington post, ukazujući da je konzervativna liderka postala simbol sve dublje polarizacije u Boliviji.
Za neke, ona je žrtva osvetničkog, politički motivisanog pravosudnog sistema pod njenim socijalističkim naslednikom, predsednikom Arseom, dok je za druge, podvlači list, ona uzurpatorka koja je izvela državni udar koji je s vlasti zbacio dugogodišnjeg predsednika Moralesa, a zatim predsedavala sistematskim kršenjima ljudskih prava.
Pitanje da li i kako procesuirati odgovorne za nasilje koje je usledilo posle Moralesove ostavke i bekstva iz Bolivije, testira ovu politički nestabilnu južnoameričku zemlju, piše Vašington post (The Washington Post).
Za kritičare Anjes, izveštaj po nalogu OAS-a pružio je jasne dokaze za optužbe protiv bivše privremene liderke, ali, čak i dok su međunarodne grupe za ljudska prava i Stejt department SAD zahtevali istragu o navodima OAS-a, mnogi sumnjaju da je pravosudni sistem Bolivije sposoban za vodjenje nepristrasnog slučaja protiv bivše predsednice.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.