Politiko: Brisel je ponovo na Balkanu

EU je ponovo otkrila interes za Balkan, piše danas briselski portal Politiko.

Evropska unija želi da pokaže da i dalje brine o Balkanu, piše Politiko, i podseća da je Brisel godinama optuživan da nije obraćao dovoljno pažnje na šest zemalja zapadnog Balkana, koje žele da pristupe Uniji.

Nakon što je 2014. godine preuzeo funkciju predsednika Evropske komisije Žan Klod Junker objavio je da za vreme njegovog petogodišnjeg mandata EU neće primiti ni jednu novu članicu.

Ipak, prethodnih meseci, EU je ponovo otkrila interes za Balkan, a nakon što su je uznemirili pokušaji Rusije da proširi uticaj na region i pogoršanjem odnosa među pojedinim zemljama u regionu, koje su ratovale do pre neku deceniju.

Politiko podseća da će predstavnici Srbije i Crne Gore danas biti u Briselu, gde će razgovarati o svom evropskom putu.

Lideri EU počeli su da šalju signale da je put ka Briselu i dalje otvoren – Junker je u svom pismu EU, a francuski predsednik Emanuel Makron u govoru o budućnosti Evrope istakli da blok mora da se otvori prema novim članicama sa zapadnog Balkana.

Sa druge strane, Brisel ne predviđa da svih šest zemalja zapadnog Balkana pristupi EU u isto vreme, „ako ikad pristupe“, a umesto toga Komisija navodi da su Crna Gora i Srbija favoriti sa ciljem da postanu članice do 2025. godine, ako ne i pre.

Fokus na ove dve zemlje podstakao je uzbunu, zbunjenost i bes među ostalima u regionu, pa je tako kosovski premijer Ramuš Haradinaj sugerisao da Srbija ima povlašćen tretman jer igra na mogućnost približavanja svom tradicionalnom savezniku – Rusiji.

„Beograd je mnogo profitirao od igranja na kartu alternative, a to je Moskva, Rusija… Poruka našem regionu treba da bude jasna, a ne sa dvostrukim standardima“, rekao je Haradinaj tokom nedavne posete Briselu.

Kosovski predsednik Hašim Taci sugerisao je da strategija favorita može da bude islamofobična jer zemlje sa pretežno muslimanskim stanovništvom stavlja u drugi plan u odnosu na pretežno pravoslavne države.

Druge zemlje su bile manje kritične, ali su jasno istakle da nova strategija vodi ka konfuziji.

Albanska ambasadorka u EU Janina Suela rekla je da je Junkerov signal regionu bio „veoma cenjen“, ali da je prateće pismo koje navodi strategiju favorita „izazvalo zabrinutost, navodeći da je potrebno pojašnjenje“, rekla je Suela.

Komisija je navela da je izdvajanje Srbije i Crne Gore kao favorita jednostavno odraz činjenice da su to jedine dve zemlje koje su započele pristupne pregovore, međutim diplomate regiona su zabrinute da će taj duo „dobiti lavovski deo pažnje Brisela“.

Radni program Komisije za narednu godinu predviđa strategiju za „pristup Srbije i Crne Gore EU“, a čak i ne pominje ostale zemlje zapadnog Balkana.

„Nemamo problem sa pominjanjem te dve zemlje koje su već započele pregovore, već ćemo imati problem sa ukoliko strategija bude koncentrisana samo na te dve zemlje“, rekla je Suela.

Plan Brisela iritirao je čak i Crnu Goru, koja smatra da je daleko ispred Srbije na putu ka EU, zbog čega joj se ne dopadaju sugestije da bi ta zemlja sa 620.000 stanovnika trebalo da sačeka svog većeg suseda da je sustigne.

„Mi smo u procesu mnogo duže i skoro završavamo pregovore koje oni tek počinju“, rekao je ambasador Crne Gore u EU Bojan Šarkić i dodaje da crnogorskim zvanicnicima smeta čak i to što je u redosledu pominjanja favorita Srbija na prvom mestu.

Braneći strategiju EU, Evropski komesar za proširenje Johanes Han rekao je da ona podstiče zdrav rivalitet među zemljama kako bi se sprovele reforme potrebne za članstvo u EU.

„Ono što imamo je vrsta pozitivnog takmičenja među njima, one ljubomorno gledaju jedna na drugu“, rekao je Han portalu Politiko.

Han kaže i da je Komisijaspremna da preporuci početak pristupnih pregovora sa Albanijom i možda sa makedonijom u prvoj polovini naredne godine, iako bi to moglo da se desi samo ako članice EU dobiju pozitivne predloge.

Lideri EU koji favorizuju proširenje slažu se da je uvođenje zemalja zapadnog Balkana „u zagrlja“ Unije u njenom interesu, jer šest zemalja je okruženo zemljama članicama EU na severu, zapadu i istoku.

Politiko piše i da je migrantska kriza 2015. godine demonstrirala doprinos regiona stabilnosti EU.

Ukoliko bi se zemlje zapadnog Balkana usvoje reforme kako bi se pridružile EU postale bi naprednije, stabilnije i usklađenije sa interesima EU, ocenjuje Politiko.

„Ukoliko ih na neki način ne prigrlimo, osećaće da ih je EU napustila i tražiće druge saveznike“, izjavio je slovenački premijer Miro Cerar.

Francuski predsednik Emanuel Makron upozorio je da bi zemlje zapadnog Balkana, ukoliko nemaju jasnu perspektivu u EU, mogle da se okrenu Rusiji ili Turskoj ili onim autoritativnim silama koje ne brane evropske vrednosti.

Iako su Kina i Zalivske zemlje postale ekonomski aktivnije u regionu, EU najviše brine uloga Rusije, čak iako Moskva tvrdi da ne destabilizuje Balkan.

Takođe, mnogim Evropljanima u zemljama članicama, koji se bore sa prijemom imigranata iz centralne i istočne Evrope, ideja o jačim migracijama sa istoka na zapad nije dobrodošla.

„Nije lako prodati nova članstva glasačima u Nemačkoj. Međutim možete pobediti argumentom ukoliko ispostavite konkretne razloge zbog čega je to blagotvorno, ne samo za zemlje koje žele da se pridruže EU, već uopšte i EU“, rekao je predsedavajući Odborom EP za spoljne poslove Dejvid Mekalister.

Srpska premijerka Ana Brnabić izjavila je da bila drugačija atmosfera 2014. godine kada je Junker izjavio da je EU potreban odmor od proširenja.

Ona je kazala da u potpunosti može da razume da je agenda proširenja ostavljena sa strane na neko vreme i složila se da bi Srbija mogla da iskoristi taj period da dokaže posvećenost pristupanju EU.

Međutim, zvaničnici i analitičari su podeljeni oko toga da li je Junker imao dobru ideju – regionalne vlade imaju manje razloga da usvoje standarde EU u oblastima poput borbe protiv korupcije ili odbrane slobode medija.

Podrška članstvu slabi u mnogim zapadnobalkanskim zemljama, pa je tako podrška u Srbiji pala na 26 odsto građana koji misle da bi članstvo bilo dobro.

Srbija se na evropskom putu susreće i sa ometanjima od strane Hrvatske koja je članica piostala 2013. a sa kojom je bila u sukobu tookom 90-ih godina.

Drugi problem Srbije jeste njen odnos sa Prištinom – Beograd da smatra Kosovo svojom teritorijom, iako je Kosovo 2008. godine proglasilo nezavisnost.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com