Predsednik Izraela zvanično poverio Netanjahuu mandat za sastav nove vlade
Predsednik Izraela Isak Hercog danas je zvanično mandat za sastav nove 37. izraelske vlade poverio lideru konzervativnog Likuda, najdugovečnijem premijeru u istoriji Izraela, Benjaminu Netanjahuu.
Netanjahuov Likud je sa svojim saveznicima – ultradesničarskm i strankama ultraortodoksnih Jevreja, osvojio na izborima 1. novembra stabilnu većinu od 64 poslanička mandata od ukupno 120 u izraelskom parlamentu (Knesetu).
Pobeda na izborima omogućila je Netanjahuu da se vrati na vlast posle 19 meseci u opoziciji.
„Odlučio sam da vam dodelim poslaniče Benjamine Netanjahu mandat da obrazujete vladu“, rekao je Hercog u predsedničkoj rezidenciji u Jerusalimu, ocenivši da to nije bila laka odluka te da mu nije promaklo da se Netanjahuu sudi za korupciju.
Netanjahu je danas osmi put dobio mandat da obrazuje vladu, pet puta je već bio premijer, a tri puta mu to nije uspelo, navode izraelski mediji.
On je najavio da će biti premijer „svih izraelskih gradjana, bez izuzetaka“.
„Postoje mnogi koji pozdravljaju izborne rezultate, ali ima i onih koji proriču nečuvene stvari i plaše javnost, nije prvi put da se takve stvari govore“, rekao je Netanjahu.
On je podsetio da se to desilo prvom lideru Likuda Menahemu Beginu, a i njemu samom, te da nije bilo istina tada, a ni sada.
„Nameravam da budem premije svakome – onima koji su me izabrali i onima koji nisu. To je odraz onga u šta verujem i rukovodi mojim akcijama“, dodao je 73-ogodišnji Netanjahu.
Posle perioda političkog zastoja bez presedana i pet izbora za manje od četiri godine Netanjahu se vraća da šesti put bude premijer.
Netanjahua su za mandatara Hercogu preporučila 64 poslanika iz partija Likud, Šas, Ujedinjena Tora judaizam i Verski cionizam.
U konsultacijama sa šefom države je odlazećeg premijera Jaira Lapida za mandatara preporučilo 28 poslanika iz njegove partije centra Ješ atid (Ima budućnosti) i Laburističke stranke levog centra, a preostalih 28 je odbilo da predloži bilo koga.
Netanjahu je bio premijer najduže u istoriji Izraela od 1996. do 1999. i od 2009. do 2021, ukupno 15 godina, od čega 12 uzastopno.
Smenila ga je prošle godine koalicija osam ideološki različitih partija, uključujući, prvi put u istoriji Izraela, i jednu arapsku. One su imale zajednički cilj da ga zbace s vlasti pošto mu se sudi zbog korupcije i drugog.
On će imati na raspolaganju 28 dana da obrazuje vladu, uz mogućnost produženja tog roka za dve nedelje, ali čini se medjutim da Netanjahu planira da taj zadatak završi brzo i pregovori o koaliciji su već u jeku.
Netanjahu, koji poriče sve optužbe, ima šansu da okonča političku nestabilnost sa ultradesničarima i da obrazuje kohezivnu vladu prvi put od 2019. godine, navodi AP. Uz to, konstatuje da će to biti „najdesnija vlada“ u istoriji Izraela.
Očekuje se da nova vlada sprovede sveobuhvatne sudske reforme, što je već dugo prioritet izraelske desnice, a uključuje mogućnost smanjenja uticaja vrhovnog suda, prenosi Frans pres.
Itamar Ben-Gvir i Becalel Smotrič koji predvode savez Verski cionizam su javno zahtevali kontrolu nad dva ključna ministarstva policije i odbrane.
Ben-Gvir poznat po antiarapskoj retorici i zapaljivim pozivima da Izrael anektira čitavu Zapadnu obalu i zahtevima da bezbednosne službe koriste više sile kako bi se suprotstavile palestinskim neredima. I sam predsednik Hercog, čija je uloga u političkom životu Izraela ceremonijalna, rekao je Ben-Gviru da je zabrinut zbog njegovih stavova.
Smotrič za sebe kaže da je ponosan homofob, zagovara tradicionalno jevrejsko pravo u Izraelu, te ukidanje optužbi za zloupotrebu položaja, za šta je optužen Netanjahu, uz mito i prevaru.
Izbori u Izraelu održani su u vreme pojačanog nasilja izmedju Izraela i Palestinaca.
Netanjahuov šesti mandat bi mogao biti obeležen još većim produbljivanjem jaza izmedju njegovih pristalica i Izraelaca koji nisu glasali za njegov savez partija.
Ograničenja na širenje jevrejskih naselja na okupiranoj Zapadnoj obali bi mogla da se smanje, a onda se može očekivati medjunarodna osuda, navodi CNN.
Uz to bi svaka promena statusa kvo na svetilištu Brdo hrama u Jerusalimu, gde Jevrejima nije dozvoljeno da se mole, a ultradesničari tome teže, izazvala nove palestinske nerede i osudu novih izraelskih prijatelja u arapskom svetu, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Bahreina i Maroka.
Ukoliko do 11. decembra postigne koalicioni sporazum o poverenju novoj vladi, posle sedam dana moglo bi se glasati, odnosno Netanjahu bi ponovo postao premijer 18. decembra.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.