Rusi neće ni monarhiju ni doživotnog predsednika

Debate o vraćanju monarhije u Rusiji, u većoj ili manjoj meri, vode se već više od četvrt veka. Posle raspada SSSR-a monarhistička ideja imala je malo pristalica, ali se s godinama interesovanje za vrednosti monarhističke vladavine povećalo, mada se ni danas ne može sasvim reći da ova tema u Rusiji uživa veliku popularnost.

Ovo pitanje je u ruskoj javnosti ponovo intenzivirano ovog meseca, posle izjave premijera Krima Sergeja Aksjonova da bi u Rusiji trebalo obnoviti monarhiju. On je kasnije objasnio da nije imao u vidu promenu ustavnog uređenja, već davanje doživotnih ovlašćenja šefa države Putinu.

„Danas, kada su se na Rusiju okomile određene sile, Putin treba da bude doživotni predsednik“, rekao je on.

Debate o vraćanju monarhije u Rusiji, u većoj ili manjoj meri, vode se već više od četvrt veka. Posle raspada SSSR-a monarhistička ideja imala je malo pristalica, ali se s godinama interesovanje za vrednosti monarhističke vladavine povećalo, mada se ni danas ne može sasvim reći da ova tema u Rusiji uživa veliku popularnost.
Ovo pitanje je u ruskoj javnosti ponovo intenzivirano ovog meseca, posle izjave premijera Krima Sergeja Aksjonova da bi u Rusiji trebalo obnoviti monarhiju. On je kasnije objasnio da nije imao u vidu promenu ustavnog uređenja, već davanje doživotnih ovlašćenja šefa države Putinu.

„Danas, kada su se na Rusiju okomile određene sile, Putin treba da bude doživotni predsednik“, rekao je on.

Putinov portparol Dmitrij Peskov je naglasio da je Aksjonov izrazio svoje lično mišljenje i dodao da u posebnom regionu zemlje monarhije ne može biti, a takođe je naglasio i da se ruski predsednik „hladno odnosi prema ideji uvođenja monarhije“.

Predsednik Državne dume Vjačeslav Volodin smatra da „u Rusiji svako ima pravo da iskaže svoje mišljenje“, ali da „ne treba gledati u prošlost“.

Ideja o vraćanju monarhije nema podršku ni u narodu. Najnovija sociološka istraživanja pokazuju da se većina Rusa, čak 61 odsto njih, protivi obnavljanju monarhije.

Sociolog navodi da danas samo dva odsto Rusa želi da vidi takav sistem upravljanja kakav je bio u Rusiji pre Revolucije tj. do 1917. godine.

„Većina ljudi ne želi nikakve velike promene u državnom uređenju, zato što su za mnoge te promene sinonim za pogoršanje situacije. Setimo se promena koje su bile najavljene tokom devedesetih, a koje narodu nisu donele ništa dobro. Kod većine ljudi to stvara gorka sećanja i zbog toga danas niko ne želi da se to iskustvo ponovi. Upravo je i to jedan od razloga što narod u Rusiji ne želi nikakve promene u državnom uređenju. Ideju imperije ili monarhije podržava tek dva odsto ljudi, a 27 odsto njih odgovara da im je nevažno kakvo će državno uređenje biti, već koliko dobro žive oni i njihova porodica. Međutim, uprkos tome što građani ne žele monarhiju, mislim da ne bi došlo do protesta, čak i da elite dogovore uvođenje monarhije“, kaže Graždankin.

U ruskom društvu, dodaje sociolog, danas postoje okoreli staljinisti, ima i komunista, ali je najmanje onih koji imaju monarhističke ideje.

Danas najčešće postoje tri oblika monarhije: apsolutna monarhija, u kojoj monarh u svojim rukama drži neograničenu vlast; zatim ustavna monarhija, u kojoj je vlast monarha ograničena odredbama ustava; i na kraju, parlamentarna monarhija, u kojoj monarh ima samo deo vlasti, najčešće izvršnu, dok je zakonodavna vlast u rukama parlamenta.

Međutim, rusko društvo, ističe sociolog, ne prihvata nijedan oblik monarhije, a takođe ne želi da gradi državno uređenje po uzoru na Zapad, gde i danas ima zemalja sa monarhističkim uređenjem.

„Većina stanovništva ne prihvata zapadni model demokratije, a isto tako i svaki drugi model državnog uređenja koji dolazi sa Zapada. Većina građana smatra da Rusija treba da ima sopstveni put razvoja, neku korigovanu zapadnu demokratiju, koja bi uzimala u obzir socijalne garancije i prava, koje smo tobože imali za vreme SSSR-a“, navodi on i podseća da se ideja monarhije oslanja na naslednu predaju vlasti i nemogućnost da neko utiče na izbor monarha, pa zbog toga građani Rusije danas to ne žele.

Kako kaže, oni takođe nisu spremni ni da veruju svakom lideru koji dođe na vlast samo zato što je zauzeo mesto šefa države, već se to poverenje mora zaslužiti i opravdati.

„Jeljcin je recimo izgubio poverenje naroda, i podsetio bih da je njegov rejting, uoči njegove ostavke, krajem 1999. godine, pao na svega dva odsto. Putin, s druge strane, uživa poverenje ruskog društva i njegov rejting nikada nije padao ispod 60 odsto. Ali to se tiče lično Putina i njegovih zasluga. To, međutim, ne znači da će rusko društvo dati neograničeno poverenje nepoznatoj figuri, koja će jednog dana naslediti Putina. Hoću da kažem, građani Rusije nisu spremni da veruju svakom lideru koji dođe na vlast samo zato što je zauzeo mesto šefa države, već se to poverenje mora zaslužiti i opravdati. Ponavljam, Rusi veruju Putinu, ali nisu spremni da veruju državnom sistemu, u kojem izbor šefa države ne zavisi od njih. Oni žele da imaju pravo glasa i da svog lidera biraju demokratski, na izborima“, zaključio je Graždankin.

Svojevremeno se Vladimir Petrov, deputat Zakonodavne skupštine Lenjingradske oblasti, javno obratio Romanovima koji žive u emigraciji sa pozivom da se vrate u Rusiju i obećao da će pripremiti predlog zakona posebnom statusu članova carske porodice, koji će na federalnom nivou odrediti zvanični status potomaka Romanovih.

Po mišljenju Petrova, „povratak potomaka poslednjeg ruskog monarha u istorijsku otadžbinu pomoći da se prevaziđu protivrečnosti unutar zemlje, koje su ostale posle Oktobarske revolucije, a takođe postati simbol preporoda duhovne snage naroda Rusije“.

Podsećanja radi, posle abdikacije poslednjeg ruskog cara Nikolaja Drugog vlast u Rusiji je preuzela privremena vlada, koja je i sama svrgnuta osam meseci kasnije, tokom Oktobarske revolucije. Car i njegova porodica pre toga su bili pod zaštitom vladajućih, te su čekali da im neko odobri politički azil u inostranstvu.

Danas istoričari i celokupna javnost spore o tome ko je više kriv — Rusija pred Romanovima, ili Romanovi pred Rusijom, ali nedavna anketa „Levada centra“ pokazala je da više od polovine Rusa, 52 odsto njih, ima pozitivno mišljenje o Nikolaju Drugom.

Ruska pravoslavna crkva celu porodicu proglasila je svetiteljima, prenosi Sputnjik.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.