Ruski ciljevi u Siriji ostvareni, rezultat neizvestan

Posle skoro jednogodišnjeg angažovanja Rusije u Siriji, stručnjaci ocenjuju da je Moskva ostvarila svoje glavne ciljeve, napominjući međutim, da Kremlj nema plan za „elegantno povlačenje“, a da rešenje konflikta nije ni na vidiku, piše u analizi Dojče vele.

Prvi humanitarni konvoj koji je nakon duže vremena bio nadomak Alepa uništen je pre nekoliko dana, a u tom napadu poginulo je 20 ljudi.

Tek postignut dogovor o prekidu vatre u Siriji ponovo je ugrožen, a zbog međusobnog sumnjičenja o tome ko snosi odgovornost za napad,

ton izmedu Vašingtona i Moskve ponovo se zaoštrio.

Ekspert za Bliski istok moskovskog centra „Karnegi“ Aleksej Malašenko kaže da je napad na konvoj zagonetka.

„Sve govori u prilog tome da je napad izvršila u najmanju ruku sirijska armija“, kaže on i dodaje da nije isključen ni „ruski faktor“, ali to „ne može jasno da se dokaže“.

„Rusija to nikada neće priznati“, kaže Malašenko i pita da li iko može da zamisli da Putin kaže: „Izvinite, napravili smo grešku?“

Upravo to su SAD uradile pre nekoliko dana, kada je u napadu savezničke koalicije predvođene SAD, prema ruskim navodima poginulo više od 60 vojnika sirijske armije.

Moskva i Damask su protestovali, Vašington je zbog napada izrazio žaljenje. I jedan i drugi incident koji su se desili u razmaku od nekoliko dana, doveli su u pitanje primirje koje su SAD i Rusija dogovorile u Ženevi.

U tom kontekstu, Moskva je ponovo pojačala vojno prisustvo u regionu i najavila da će u Sredozemno more poslati jedini ruski nosač aviona „Admiral Kuznjecov“.

Ovih dana napunilo se tačno godina dana otkako je Rusija počela svoju vojnu akciju u Siriji. Tada je svet odgonetao zbog čega se ruski vojni transportni avioni i ratni brodovi sve češće upućuju u Siriju, a ispostavilo se da je Rusija u provinciji Latakija izgradila uporište za svoju avijaciju.

Iz ruske perspektive, kako se navodi, to izgleda ovako: Moskva je svoj angažman u Siriji počela iz dva razloga – da podrži svog saveznika, sirijskog predsednika Bašara al-Asada i da prisili SAD na pregovore.

„Kada je sve počelo, odlučujući faktor bilo je to što je povećan rizik da dođe do pada Asadovog režima“, kaže Fjodor Lukjanov, predsedavajući Saveta za spoljnu i odbrambenu politiku u Moskvi, organizacije koja je bliska ruskoj vladi.

Malašenko ocenjuje da je taj cilj danas postignut i da je to za Moskvu najvažnije.

Rusija je u Siriji pokazala da nije „samo regionalna sila“, kako ju je jednom nazvao američki predsednik Barak Obama. SAD će tako morati da pravi veće ustupke od Rusije, piše Dojče vele.

I eksperti sa Zapada potvrđuju da je Rusija ojačala svoju poziciju na Bliskom istoku.

„Bez Moskve, ili bar bez njenog odobrenja, sada jedva da je moguće doći do bilo kakvog rešenja“, veruje Margarete Klajn iz berlinske Fondacije za nauku i politiku.

Ipak, trajno rešenje konflikta u Siriji nije na vidiku, smatraju eksperti. Vladi u Moskvi nije pošlo za rukom da kontrolu preda u ruke samih Sirijaca i da se „elegantno povuče“, kaže Lukjanov.

Malašenko je pesimista i smatra da je „osnovni zaključak da se konflikt nastavlja“.

I Moskva i Vašington nevoljno su se upustili u potragu za održivim rešenjem, a proklamovana borba protiv terorizma, samo je lažni izgovor za odmeravanje snaga u Siriji, piše DV.

Što se tiče Rusije, Putin, kako se navodi, nema konkretan plan za okončanje vojne misije u Siriji.

„Putin ima jaku taktičku poziciju, ali ni on ne zna kako će se igra završiti“, kaže ekspert iz Moskve i dodaje da je ruski predsednik svestan da će Asad otići s vlasti, ali ne zna ko je taj ko će preuzeti njegovu poziciju.

Rusija će zato ostati prisutna u Siriji, sve dok je njen štićenik Asad na vlasti. Sve drugo, za Moskvu bi predstavljalo neprihvatljiv gubitak obraza, zaključuje se u analizi Dojče velea.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.