VAŠINGTON – Polovinu masovnih napada u SAD od 2016. do 2020. godine izazvali su lični sporovi u kući ili na radnom mestu, pokazao je novi izveštaj američke Tajne službe koji je objavljen danas.
Prema tom izveštaju, napadači su većinom bili muškarci, često sa istorijom
simptoma mentalnih bolesti, finansijski nesigurne situacije ili su već počinili nasilje u porodici, preneo je Rojters.
Izveštaj dolazi nekoliko dana nakon nekoliko masovnih pucnjava u Kaliforniji u kojima je poginulo 18 ljudi, a koje su izveli stariji muškarci.
Masovne pucnjave postale su redovne pojave u SAD poslednjih decenija, a demokrate pozivaju na povećanje mera za kontrolu oružja, dok se republikanci fokusiraju na povećanje bezbednosti.
Izveštaj na 70 stranica analizira 173 incidenta od 2016. do 2020. u kojima su povređene tri ili više osoba.
Masovni napadi su se dogodili na radnim mestima, školama, verskim institucijama i javnom transportu, između ostalih lokacija, a u njima je poginulo 513 ljudi, dok je povređeno 1.234, rekla je novinarima šefica Nacionalnog centra za procenu pretnji Tajne službe Lina Alatari.
Ona je navela da uobičajeno ponašanje koje bi moglo da pomogne u identifikovanju potencijalnih napadača obuhvata interesovanje za nasilje, interesovanje za prethodne masovne napadače, objavljivanje o njima, razgovor sa ljudima o njima, donošenje oružja na radno mesto ili u školu ili ukoliko imaju saradnike koji ih se plaše ili iznose pritužbe protiv njih.
Izveštaj je otkrio da je vatreno oružje korišćeno u 73 odsto slučajeva masovnih napada, uključujući i one u kojima su ih koristile osobe kojima je bilo zabranjeno posedovanje oružja.
Zakoni SAD na nivou država koji predviđaju sudski nalog za oduzimanje oružja od onih koji predstavljaju rizik mogli bi da ograniče masovne napade, navodi se u izveštaju.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com