U trendu

Samit G7 otvoren uz manja očekivanja i proteste

Lideri Grupe sedam (G7) započeli su svoj trodnevni godišnji samit u nedelju u mestu Šlos Elmau, u bavarskim Alpima, uz smanjena očekivanja i proteste.

Glavne teme samita biće sukob između Rusije i Ukrajine, klima i drugo, pri čemu je domaćin snizio očekivanja.

Tekući sukob između Rusije i Ukrajine, a posebno dodatne sankcije protiv Rusije, dominiraće razgovorima na samitu najrazvijenijih zemalja sveta, a američki predsednik Džo Bajden rekao je u nedelju ujutru da će G7 uvesti zabranu uvoza ruskog zlata.

Na prvom radnom sastanku u nedelju, lideri su razgovarali o svetskim ekonomskim pitanjima. Sve članice G7 zabrinute su zbog trenutnih kriza: opadajućih stopa rasta u nekim zemljama, rastuće inflacije, nestašica sirovina i prekida lanaca snabdevanja, rekao je domaćin, nemački kancelar Olaf Šolc.

Nakon sledećeg radnog sastanka po podne, lideri G7 pokrenuli su globalnu infrastrukturnu i investicionu inicijativu vrednu milijardu dolara, nazvanu „Partnerstvo za globalnu infrastrukturu i ulaganje“.

Izvor iz nemačke savezne vlade rekao je u subotu uveče da će se razgovarati o ograničenjima cena ruske nafte, što je mera koja bi trebalo da primora Rusiju da ubuduće prodaje naftu velikim kupcima kao što je Indija po znatno nižim cenama. Članice G7 intenzivno razgovaraju o tom pitanju i „na putu su da postignu dogovor.“

Izvor je dodao da će lideri G7 izdati saopštenje o rusko-ukrajinskom sukobu. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski će tokom samita održati govor putem video-linka.

Lideri će se takođe baviti krizom hrane izazvanom sukobom između Rusije i Ukrajine. Pokušaće da pronađu načine da odblokiraju izvoz žita iz Ukrajine preko Crnog mora i obavezaće se da finansijski pomognu zemljama koje su najviše pogođene krizom.

U skladu sa političkim prioritetima koje je utvrdila zemlja domaćin, Nemačka, lideri G7 će se takođe baviti problemom klimatskih promena, pri čemu će osnovati tzv. „klimatski klub“ po predlogu kancelara Šolca.

Pored lidera Nemačke, Sjedinjenih Američkih Država, Japana, Kanade, Velike Britanije, Italije, Francuske i Evropske unije, i lideri Indije, Indonezije, Južne Afrike, Senegala i Argentine pozvani su da učestvuju na samitu.

Po mišljenju stručnjaka, očekuje se da će Zapadni blok iskoristiti samit G7 da pokuša da ubedi velike zemlje u razvoju da se priključe njegovim sankcijama protiv Rusije.

Međutim, zemlja domaćin Nemačka pokušala je da smanji očekivanja od ovog samita. U svom nedeljnom podkastu emitovanom u subotu, Šolc je rekao da iako se Elmau, mesto održavanja samita, „nalazi na planini, mi tamo svakako nećemo ’pomerati planine’“.

Oko 4.000 ljudi je u subotu u Minhenu učestvovalo u protestnoj šetnji protiv samita G7, a pojedine grupe demonstranata optužile su velike zapadne zemlje za izazivanje sukoba između Rusije i Ukrajine, zbog čega ceo svet snosi posledice sukoba, uključujući krizu hrane.

Demonstracije su se nastavile, a demonstranti su se približili mestu održavanja samita u nedelju po podne. Prema procenama organizatora, okupilo se više od 1.000 demonstranata.

Klimatska kriza i strah od eskalacije rusko-ukrajinskog sukoba su glavne brige demonstranata. „Nećemo im dozvoliti da unište našu planetu i našu budućnost,“ rekao je jedan demonstrant na skupu, prenela je Sinhua.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar