Sinhua: Zašto je EU oprezna prema isključivanju ruske energije? (VIDEO)
Evropska unija je pod sve većim pritiskom Vašingtona da zabrani uvoz ruskih energenata, uoči današnjeg samita evropskih lidera i predsednika SAD Džozefa Bajdena u Briselu, na kojem će razgovarati o merama protiv Rusije.
Međutim, države članice EU još nisu postigle dogovor o uvođenju zabrane uvoza ruskih energenata u Uniju.
Nemački kancelar Olaf Šolc rekao je na nedavnom samitu lidera EU u Francuskoj da snabdevanje Evrope energentima za grejanje, transport, električnu energiju i industriju trenutno ne može da bude obezbeđeno ni na jedan drugi način.
Više od 40 odsto prirodnog gasa u EU i 25 odsto nafte koju troši dolazi iz Rusije.
Nemačka i dalje odbija da uvede momentalnu zabranu uvoza. Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok rekla je da predloženi embargo na naftu otvara pitanje kolika je zavisnost od nafte iz Rusije.
I drugi nemački lideri dele zabrinutost Berbok. Ministar za ekonomska pitanja i klimatsku akciju Robert Habek upozorio je u subotu da njegova zemlja sledeće zime neće imati dovoljno gasa za grejanje domova i za rad industrije ako ne dobije više gasa i ako bude prekinut uvoz iz Rusije.
Druge članice EU, poput Austrije i Finske, takođe se protive uvođenju momentalne zabrane uvoza energenata iz Rusije.
Sankcije koje su SAD i Velika Britanija uvele ruskom energetskom sektoru, kao odgovor na rusku vojnu operaciju u Ukrajini, već su izazvale ozbiljne poremećaje na svetskim tržištima energenata.
Međunarodna agencija za energiju navela je u izveštaju, objavljenom prošle nedelje, da „posledice potencijalnog gubitka izvoza nafte iz Rusije na globalna tržišta ne treba da budu potcenjene“.
Agencija je navela da bi poremećaji u proizvodnji nafte u Rusiji mogli da dovedu do najveće krize snabdevanja u više decenija.
Mogućnost da EU zabrani uvoz ruske nafte već je uzburkala globalno energetsko tržište. U ponedeljak je cena sirove nafte skočila više od sedam odsto, na 115 američkih dolara (105 evra) po barelu, dok su evropske diplomate raspravljale o mogućoj zabrani uvoza ruskih energenata.
Rastuće cene nafte dovele su transportne kompanije na ivicu bankrota u Španiji, gde su vozači kamiona pre nedelju dana započeli štrajk u celoj zemlji.
Dok štrajk ulazi u drugu nedelju, poremećaji u transportu dovode do nestašica hrane, a neke oblasti u severnoj Španiji u riziku su da ostanu bez vode.
Skok cena energenata izazvao je nagli rast cena mnogih drugih proizvoda u Nemačkoj. Nemačko udruženje poljoprivrednika saopštilo je da je cena đubriva pet puta veća nego u istom periodu prošle godine.
Predsednik tog Udruženja Joakim Rukvid (Joachim Rukwied) rekao je da je uveren da će cene hrane rasti jer će poljoprivrednici i prerađivači hrane morati da prebace nove troškove na kupce.
Evropska centralna banka je već smanjila prognozu ovogodišnjeg ekonomskog rasta u evrozoni na 3,7 odsto.
Među evropskim državama postoji konsenzus da zavisnost EU od ruskih fosilnih goriva treba smanjiti ili potpuno prekinuti.
EU je 8. marta predstavila plan za smanjenje uvoza energenata iz Rusije pod nazivom „REPowerEU“ kojim teži dostizanju nezavisnosti od ruskih fosilnih goriva mnogo pre 2030. godine.
Diverzifikacijom snabdevanja gasom, ubrzanjem uvođenja obnovljivih izvora energije i zamenom gasa u grejanju i proizvodnji električne energije, EU pokušava da smanji svoju potražnju za ruskim gasom za dve trećine pre 2030. godine.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen napisala je na društvenim mrežama da EU treba da ukine ruska fosilna goriva do 2027. godine.
Uzimajući u obzir da je blok daleko od dostizanja energetske samoodrživosti, smanjenje oslanjanja na Rusiju, koja snabdeva oko 10 odsto svetske potražnje za naftom, čini se kao zastrašujući i gotovo nedostižan cilj.
Analitičari smatraju da čak i ako su dve članice Organizacije zemalja proizvođača nafte (OPEK), Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE), sa najvećim raspoloživim kapacitetom za rezerve spremne da pojačaju proizvodnju, manjak u zalihama u slučaju gubitka Rusije neće moći da se popuni.
Evropski zvaničnici su nedavno pokušali da ubede neke države Persijskog zaliva, uključujući Saudijsku Arabiju i UAE, da povećaju svoju proizvodnju kako bi obuzdali rastuću cenu nafte.
Saudijska Arabija i UAE imaju neočekivani dobitak zbog rasta cena nafte nakon izbijanja sukoba između Rusije i Ukrajine i kategorički su odbacile pozive da povećaju proizvodnju nafte.
Umesto toga, jasno su stavile do znanja da će se držati obaveze „OPEK plus“ prema kojoj će članice OPEK i Rusija povećati proizvodnju nafte kontrolisanim tempom.
(prilog) Beta/Xinhua
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.