U trendu

Šolc: Pomoći ćemo razvoju ekonomija i očuvanju ekosistema

KAIRO – Čak dva biliona dolara biće potrebno svake godine do 2030. da bi se pomoglo zemljama u razvoju da smanje emisije gasova za efektom staklene bašte i izbore se sa efektima klimatskih promena, pokazuju najnovija istraživanja koja su predočena učesnicima klimatskog samita KOP27.

Ovaj novac bi pokrio potrebe svih svetskih ekonomija u razvoju, izuzev Kine i daleko je veći od bilo kojeg budžeta određenog za klimatska finansiranja ili onih koja su tek u pripremi, prenosi Gardijan.

„Može se očekivati da će otprilike polovina potrebnog novca doći iz lokalnih izvora, od jačanja domaćih javnih finansija i domaćih tržišta kapitala, uključujući korišćenje velikih fondova lokalnih finansija koje su nacionalne razvojne banke u stanju da mobilišu“, navodi se u izveštaju.

Dodaje se da spoljno finansiranje kao i Svetska banka i druge multilateralne razvojne banke takođe moraju igrati ključnu ulogu u pomočhi najugroženijim zemljama.

„Bogate zemlje treba da prepoznaju da je u njihovom vitalnom interesu da ulažu u klimatske akcije na tržištima i zemljama u razvoju“, rekao je glavni autor izveštaja klimatski ekonomista Nikolas Stern.

Navodi se i da će najveći rast energetske infrastrukture i potrošnje u narednoj deceniji biti na tržištima u razvoju i zemljama u razvoju i da ukoliko one ostanu zavisne od fosilnih goriva svet neće moći da izbegne opasne klimatske promene.

„Finansiranje ekonomskog rasta sa niskim emisijama ugljenika u siromašnim zemljama pomoglo bi da se milijarde ljudi izvuku iz siromaštva, otvore radna mesta i smanje emisije gasova staklene bašte“, ističe Stern.

Novac je takođe potreban da bi se pomoglo siromašnim zemljama da se prilagode posledicama klimatskih promena, na primer izgradnjom robusnije infrastrukture i zaštitama poput morskih zidova i sistema ranog upozorenja.

Za najteže posledice prouzrokovane klimatskim promenama na koje zemlje ne mogu da se prilagode novac bi pomogao da se spasu ugroženi, popravi vitalna infrastruktura posebno u zemljama uništenim ekstremnim vremenskim prilikama, poput razornih poplava, suša, oluja i toplotnih talasa, koji će se verovatno pogoršati zbog klimatskih promena.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar