U trendu

Šta posle Tereze Mej?

Objavom britanske premijerke Tereze Mej da će napustiti funkciju 7. juna započeo je proces koji će se završiti nadmetanjem za novog šefa Konzervativne partije, koji će zatim kao premijer nastaviti rukovodjenje Bregzitom.

U britanskom parlamentarnom sistemu, vladajuća partija može da zameni svog lidera na više načina i da izabere novog na osnovu partijskih pravila. Ko god da bude izabran za vodju konzervativaca postaće novi premijer, i na tom položaju će moći da ostane do narednih izbora, koji bi trebalo da se održe 2022. Ipak, to bi moglo da se desi i ranije u slučaju da parlament izglasa nepoverenje vladi.

Velikoj Britaniji nije strano da novog premijera dobije bez izbora. Sama Tereza Mej je na čelo Vlade došla na taj način 2016, kada je zamenila Dejvida Kamerona posle izglasavanja Bregzita na referendumu. Za sada poslednji laburistički premijer Gordon Braun je isto tako zamenio Tonija Blera 2007.

Izbor za lidera konzervativaca je otvoren za svih 313 poslanika te partije. Kandidati koji žele da udju u trku najpre izraze interes da budu lideri da bi zatim poslanici održali više krugova eliminacionih glasanja sve dok ne preostanu samo dva kandidata.

Konačnu odluku glasanjem donosi oko 120.000 članova partije širom Velike Britanije.

Nadmetanje će zvanično početi oko 10. juna, a Tereza Mej će ostati premijerka u tehničkom mandatu dok se ne izabere njen naslednik. Ipak, pozicioniranje je počelo pre više nedelja usled sve manjeg uticaja premijerke.

Partijski funkcioneri se nadaju da će novog lidera imati do kraja jula. Proces izbora 2016. je bio veoma brz jer su svi kandidati osim Mej odustali od trke pa nije bilo potrebe da članovi partije glasaju.

Kada se radi o Bregzitu, još uvek je rano reći šta će u tom procesu značiti odlazak Mej, ali se zna da su mnogi vodeći kandidati za narednog premijera pristalice takozvanog „tvrdog“ Bregzita i prekidanja ekonomskih veza s EU.

Ostavka Mej neće promeniti odnos snaga u duboko podeljenom britanskom parlamentu, koji ne može da se saglasi oko toga šta treba da bude sledeći korak ka ispunjenju izražene želje glasača da se EU napusti. Parlament ne podržava Bregzit bez sporazuma o istupanju, ali bi njegove mogućnosti da ga spreče bile ograničene ako novi premijer reši da krene tim putem. Kako sada stvari stoje, Velika Britanija će napustiti EU 31. oktobra, ako ne zatraži dodatno odlaganje a ostale članice to jednoglasno odobre.

U parlamentu ne postoji konsenzus o tome kako je najbolje ići dalje. Neki poslanici zagovaraju novi referendum o izlasku iz EU, dok drugi tvrde da samo „tvrdi“ Bregzit predstavlja poštovanje rezultata referenduma iz 2016. Neki se zalažu za jednostrano opozivanje aktiviranja člana 50. Do sada ne postoji ništa ni nalik kompromisu.

Opozicioni laburisti Džeremija Korbina su u januaru pokušali da izazovu vanredne izbore traženjem glasanja o poverenju vladi, ali su tada konzervativni poslanici i poslanici severnoirske Partije demokratskih unionista ostali lojalni premijerki. Korbin može da traži novo glasanje o poverenju kad god želi, i to će možda učiniti kad pomisli da postoje nezadovoljni konzervativci koji bi podržali predlog.

Da bi do toga došlo, morala bi postojati grupa konzervativaca toliko nezadovoljna pristupom novog premijera Bregzitu da bi bili spremni da podrže izbore na kojima bi njihova partija mogla da bude skinuta s vlasti.

Situaciju dodatno komplikuju duboke podele u samoj Laburističkoj partiji oko Bregzita, da li ga treba sprovesti ili novim referendumom skinuti s dnevnog reda. Mnogi članovi stranke bi da zemlja ostane u EU ali je Korbin spreman na Bregzit ako bi bile zadržane ekonomske veze s EU kao i mere zaštite radničkih prava i životne sredine koje Unija garantuje.

(Beta)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike