U trendu

U Republici SRPSKOJ ne veruju u pravdu za Dobrovoljačku

BANJALUKA – U Republici Srpskoj ni posle podizanja optužnice za napad na nebranjenu kolonu pripadnika tadašnje JNA u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu, 30 godina od rog događaja, ne veruju u pravdu.

Tužilaštvo BiH je, 30 godina nakon ovog zločina, podiglo optužnicu protiv 10 lica osumnjičenih da su izvršili napad na mešovitu vojno-civilnu kolonu, koja je bila pod pratnjom mirovnih snaga UN, 3. maja 1992. godine.

Optužnica ne obuhvata događaje od 2. maja, koji su prethodili napadu na kolonu u Dobrovoljačkoj. U ta dva dana ubijena su 42 pripadnika tadašnje ?NA.

Sećanja na agoniju koju je preživeo 3. maja 1992. godine, generalu ?NA Dušanu Kovačeviću ne blede. Bio je u koloni koja je, prema ranije potpisanom sporazumu, trebalo da bezbedno napusti Sarajevo, ali je to povlačenje bilo sve osim bezbednog. Zaseda ih je dočekala u Dobrovoljačkoj ulici.

„Bio sam u sanitetskom vozilu i znam dobro šta se dešavalo. Tamo su ubili pukovnika Sokića, razneli su mu glavu, njegova krv je bila svuda po meni i to je jedna neviđena trauma. Ubili su pukovnika Radulovića, jednu ženu, Nurmelu, posle kad smo putovali“, priseća se Kovačević, koji je takođe bio ranjen.

On je za RTRS ispričao da je pravo čudo da je preživeo, jer su na sanitetskom vozilu kojim je putovao, pronađene rupe od čak 52 metka. 30 godina kasnije, nema dilemu ko je odgovoran za taj napad.

„To je odlučilo državno rukovodstvo BiH da se izvrši taj teroristički napad na pripadnike ?NA, da oni ne mogu izaći iz Sarajeva. Postoje mnogi dokazi, mnogi snimci, od kojih neke i ja imam“, kaže Kovačević.

Optužnica je podignuta protiv Ejupa Ganića, Zaima Backovića, Hamida Bahta, Hasana Efendića, Fikreta Muslimovića, ?usufa Pušine, Bakira Alispahića, Enesa Bezdroba, Ismeta Dahića i Mahira Žiška, koji se sumnjiče da su planirali, podstrekavali i izvršili napad na nebranjenu kolonu, da nisu sprečili ubistva i ranjavanja vojnika i civila, te da su propustili da kazne ubice. Iako je prikupljeno više od 500 materijalnih dokaza i 277 izjava svedoka.

U osuđujuće presude ne veruju ni porodice žrtava, ali ni u republičkom Centru za istraživanje rata, koji je aktivno učestvovao u prikupljanju dokaza i prirpemi optužnice.

„Šta da kažem, nakon 30 godina, eto, ne znam, vidite i sami da nikad ništa nismo uspeli, nikoga da optužimo“, kaže za RTRS Bogdana Tomović, majka ubijenog vojnika ?NA Zdravka Tomovića.

Milorad Kojić, direktor Centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica Republike Srpske, kaže da nema poverenja u Sud BiH.

„Imajući u vidu praksu Suda BiH, tu apsolutno imamo nepoverenje da će uopšte doći do potvrđivanja optužnice od samog Suda BiH, a ako dođe do potvrđivanja sumnjamo u konačan ishod, dakle u pravosnažnu presudu“, naveo je Kojić.

Verovatnije je da će ovim postupkom samo biti oprane biografije optuženih, smatra predsednica Srpske Željka Cvijanović.

„Do sada mnogo puta videla da ovakvi procesi služe kao mašine za pranje biografija onih koji bi trebalo da budu najžešće kažnjeni. I sada očekujem da će biti tako“, rekla je Cvijanović.

Tako je nedavno učinjeno i u slučaju „Veliki park“, u postupku protiv Dragana Vikića i ostalih. Da li će se još jednom pokazati da je pravda za srpske žrtve ne samo spora, već često i nedostižna, pita RTRS.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar